Na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, nastavljeno svedočenje Petra Vuge, vojnog veštaka odbrane Vujadina Popovića, bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS


Vojska Republike Srpske je u julu 1995. godine "imala dovoljno legitimnih razloga" za napad na snage Armije BiH u srebreničkoj enklavi, rekao je danas tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey uloživši prigovor na seriju pitanja koja je vojnom veštaku odbrane postavio advokat Zoran Živanović, branilac Vujadina Popovića.

Pitanja koja su izazvala tužiočev prigovor odnosila su se na napade muslimanskih snaga i civila na srpska sela u širem području Srebrenice kao i na dejstva Armije BiH iz enklave nakon što je ona u martu 1993. godine proglašena za zonu pod zaštitom UN. Sve to su, podsetio je tužilac, činjenice koje su sa odbranom usaglašene pre početka suđenja, tako da nema potrebe da se o njima izvode dokazi.

Ukazivanje na ugroženu bezbednost u području Srebrenice jeste međutim značajno za odbranu Vujadina Popovića, tadašnjeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS. Komentarišući dokumente koje mu je predočio branilac, veštak odbrane je ukazao da je za srpsko stanovništvo i položaje VRS oko zaštićene zone stalnu opasnost predstavljala činjenica da enklava nije demilitarizovana i da je 28. divizija Armije BiH "gotovo neprekidno izvodila diverzantsko-terorističke akcije" iz zaštićene zone, "provocirajući srpske snage".

Kao načelnik bezbednosti Popović je, tvrdi odbrana, morao u takvoj situaciji biti "maksimalno angažovan i prisutan na terenu". To se odnosi i na 11. juli 1995. kada je Popović zajedno sa još nekim starešinama VRS predvođenim Ratkom Mladićem, ušao u Srebrenicu. Njegovo prisustvo u Srebrenici je, prema Vugi, opravdano pravilima koja su regulisala rad organa bezbednosti.

Prema oceni veštaka odbrane na početku operacije "Krivaja 95" nije se moglo očekivati "prikupljanje većeg broja zarobljenika" budući da se cilj operacije - "razdvajanje enklava Srebrenica i Žepa i njihovo svođenje na uže gradsko jezgro", u vojno taktičkom smislu sprovodilo postupkom potiskivanja što znači da na zauzetoj teritoriji ne bi trebalo da bude zadržavanja neprijateljskih snaga.

Kada je reč o civilima, branilac je ukazao na nalog tadašnjeg predsednika Republike Srpske, Radovana Karadžića, "komesaru za civilna pitanja" u Srebrenici Miroslavu Deronjiću da, "preko vojnih organa obezbedi" da se svi zarobljeni "građani" koji su učestvovali u oružanim borbama protiv VRS tretiraju kao "ratni zarobljenici" a da se ostalima pruži prilika da izaberu gde će živeti.

"Potisnuto" stanovništvo Srebrenice se nakon ulaska Mladićevih snaga okupilo oko baze Holandskog bataljona UN u Potočarima gde je među izbeglicama, prema jednom dokumentu Generalštaba Armije BiH od 12. jula 1995., bilo i oko 300 borca Armije BiH. Odbrana nastoji da pokaže kako je razdvajanje muškaraca od žena i dece u Potočarima, koje po tužilaštvu ukazuje na nameru da se muško stanovništvo Srebrenice uništi, sprovedeno da bi se "identifikovali građani" koje kao učesnike u borbama sa VRS, treba tretirati kao "ratne zarobljenike".

Dijeljenje sadržaja