Premijer Srbije na konferenciji za štampu u Briselu govorio o Tribunalu, Kosovu, srpko-crngorskim odnosima i evropskim perspektivama SRJ


Saradnja s Tribunalom u Haagu/Hag, evropske perspektive Srbije i buduća zajednica Srbije i Crne Gore, kao i status Kosova, glavni su naglasci s konferencije za štampu Zorana Đinđića u Briselu. Premijer Srbije odgovarao je na pitanja grupe briselskih dopisnika uoči sastanaka s visokim predstavnikom EU Javierom/Havier Solanom i Ćrisom Pattenom/Kris Paten, i nastupa, uz koordinatora Pakta stabilnosti Erharda Buseka, na otvaranju skupa o investicijama i biznisu u Jugoistočnoj Evropi.

Predsednik vlade Srbije rekao je da ne očekuje politički pritisak Javiera Solane u vezi sa saradnjom svoje zemlje sa Haškim sudom, jer, kako je rekao, Unija od toga ne bi imala neku korist. Uz to, on smatra da je saradnja Beograda s Tribunalom prilično kvalitetna.

"SR Jugoslavija je isporučila Haagu pet visokih državnih funkcionera. To je - uveravam vas - više nego što je bilo koja zemlja učinila i što će učiniti. Time smo pokazali našu političku volju. Međutim, EU ne može tražiti da sve drugo - ekonomske reforme, saradnju u regionu, konačno, približavanje Uniji - pretpostavimo isključivo ispunjenju haških zahteva i svu svoju energiju bacimo na to i na rešavanje unutrašnjih sukoba koji bi iz toga proistekli. Učini li to EU, dobiće deset godina nove nestabilnosti na Balkanu. Vreme bi bilo izgubljeno, početak približavanja Uniji bi se odložio", rekao je Đinđić i dodao: "Možda međunarodna zajednica našu saradnju ne poštuje dovoljno."

Odgovorajući agenciji SENSE na pitanje kakav pritisak očekuje nakon jutrošnjeg sastanka Carle/Karla del Ponte s Javierom Solanom o saradnji Srbije sa Tribunalom, pogotovo u domenu hapšenja optuženih, rekao je da, sasvim sigurno, postoji politička volja za tom saradnjom, ali i da Beograd odnos sa EU suštinski vidi kao partnerstvo. "Prema tome, mislim da politički pritisak na dnevnoj bazi, ili kao neke ucene, nisu potrebne. One ne vode ničemu. Činimo koliko možemo. Neke stvari su i izvan naših mogućnosti. Ono što je osnovno, to su reforme koje su bitne za zemlju."

Zoran Đinđić je naglasio da njegova vlada u ovom trenutku rešava pet iznimno važnih pitanja. Prvo je spomenuo uređenje državne zajednice Srbije i Crne Gore, što je od istorijskog značaja, zatim status Kosova, siromaštvo u zemlji, ekonomiju i Haag. "Bilo bi lako kad bih morao da rešavam samo Haag/Hag, ali na žalost, to sada nije slučaj."

Odnose Srbije i Crne Gore opisao je kao dobre. Ustavna povelja, najavio je, usvojiće se u novembru, možda u decembru, a zatim bi u januaru ili februaru nova državna zajednica mogla početi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju. Komentarišući usklađivanje stavova dveju republika o tome, rekao je da je za to bilo malo vremena.

"Stvoriti novu državu nije jednostavno. Navikli smo međunarodnu zajednicu na vrlo brz tempo ostvarivanja reformi, tako da se u Briselu stvorila impresija da i država mora biti sastavljena za dva-tri meseca. Međutim, to traje samo osam meseci, što je vrlo malo za takav posao. Uostalom, u tako vaznim stvatima mesec dana više ili manje zaista ne znači ništa."

Što se tiče Kosova, Zoran Đinđić smatra da je nemoguće vratiti se na staro stanje,
pre rata, ali da "ni drugi ekstrem", kako se izrazio, "nezavisno Kosovo ne bi bilo dobro rešenje".

"Srbiji i Crnoj Gori objašnjeno je da moraju da čine jednu državu pošto su nove male države apsurdne. Mi smo na to pristali, ali ironija je da se sad neki zalažu za totalnu nezavisnost Kosova. Zar to ne bi bila nova mala država?", zapitao je Đinđić, izražavajući bojazan da bi nezavisnost Kosova povukla fragmentaciju drugih prostora u regionu - Bosne i Hercegovine, Makedonije, možda Albanije.

Nova zajednica Srbije i Crne Gore mogla bi se, uz Hrvatsku, već 2010. godine, možda pridružiti Evropskoj uniji, izjavio je srpski premijer. "Mi u reformama idemo vrlo brzo, i u mnogočemu smo za godinu i po napravili posao za koji je drugim tranzicijskim zemljama bilo potrebno četiri", rekao je i naglasio da njegova vlada ne misli popustiti u tempu sledeće dve godine. Dodao je da ono što očekuje od Unije jeste "fer šansa", da se njegova zemlja, ako to zasluži, godine 2003-2004. pridruži kandidatima, Rumiji, Bugarskoj i Turskoj, koje čekaju drugi krug proširenja, koji bi se, prema njemu, trebalo da realizuje u periodu od 2007-2010. godine.(kraj)

Dijeljenje sadržaja