Po načelu zapovedne odgovornost - zato što nije sprečio zločine ili kaznio njihove počinioce - bivši načelnik Glavnog štaba Armije BH optužen za ubistva koja su snage pod njegovom komandom izvršila septembra 1993. u selima Uzdol i Grabovica, tokom operacije "Neretva '93."

Nakon dobrovoljne predaje generala Sefera Halilovića Haškom tribunalu i njegovog smeštaja u Pritvorsku jedinicu UN u Sheveningenu (Scheveningen), skinut je pečat sa optužnice protiv bivšeg načelnika Glavnog štaba Armije BiH.

Optužnica protiv generala Sefera Halilovića je jedna od najkraćih koju je do sada podiglo haško tužilaštvo. Zbog zločina koje su snage pod njegovom kontrolom i komandom izvršile septembra 1993. u selima Grabovica i Uzdol, u dolini Neretve, Halilović se samo jednom tačkom optužnice tereti za kršenja zakona ili običaja ratovanja. Halilović se tereti isključivo po principu zapovedne odgovornosti, odnosno zbog propusta da spreči zločine ili kazni njihove počinioce.

U vreme zločina u selima Grabovica i Uzdol, navodi se u optužnici, general Sefer Halilović je bio načelnik Glavnog štaba Armije BiH i komandant operacije "Neretva '93", čiji je cilj bio da se zauzme deo teritorije koju su u dolini Neretve držale snage HVO i tako razbije blokada Mostara.

U operaciji su, pored ostalih, učestvovali 9 Motorizovana i 10 Brdska brigada Armije BiH čiji su pripadnici, kako se navodi u optužnici, bili ozloglašeni zbog svog kriminalnog i nekontrolisanog ponašanja. Generalu Haliloviću je, tvrdi tužilac, bila poznata takva reputacija ovih dveju brigada, jer je učestvovao u razgovorima u kojima su visoki zvaničnici vojske i policije tražili načina da ih obuzdaju i stave pod kontrolu.

Upravo su pripadnici te dve brigade 8. septembra 1993. došli u selo Grabovicu i potražili smeštaj u kućama meštana. Lokalni Hrvati, međutim, nisu bili preterano voljni da ih puste u svoje kuće, pa su se vojnici na to požalili oficirima, među kojima je bio i Halilović. Vehbija Karić, jedan od prisutnih oficira je, na to, uzvratio kako civile koji odbiju da sarađuju treba "srediti" i baciti u Neretvu. Halilović je, navodi se u optužnici, izrazio svoje neslaganje sa takvim metodom, ali "nije rekao ništa da bi vojnike sprečio da tako postupe."

Vojnici su, međutim, postupili upravo tako i u Grabovici su 8. i 9. septembra 1993. ubijena 33 civila, čija se imena navode u optužnici. Najmlađa žrtva je imala samo 4 a najstarija 82 godine.

General Halilović je za ta ubistva saznao već tokom noći 8. septembra. Budući da mu je bila poznata kriminalna reputacija 9. Motorizovane i 10. Brdske brigade i da je bio prisutan kada je Vehbija Karić rekao kako treba postupati sa civilima koji "ne sarađuju", Sefer Halilović je, po tužiocu, bio dužan da hitno deluje, kako bi sprečio dalje zločine nad civilima. U optužnici se detaljno navodi šta je sve Halilović u takvoj situaciji mogao i morao da učini: da naredi podređenima da se trupe u Grabovici odmah stave pod kontrolu i spreče da ubijaju civile; da naredi Vojnoj policiji 6. Korpusa da obezbedi selo i zaštiti civile, kao i da smesta uhapsi i zatvori osumnjičene i pokrene istragu; te da u selo pošalje medicinsko osoblje kako bi pružilo pomoć ranjenima. Ništa od svega toga, tvrdi tužilac, Halilović nije učinio i tim je propustom prekršio zakone ili običaje ratovanja.

Šest dana kasnije, u okviru operacije "Neretva '93" je napadnuto selo Uzdol, kod Prozora. Tokom tog napada ubijeno je 29 civila, bosanskih Hrvata, i pogubljen je jedan zarobljeni pripadnik HVO. Zločin su, prema optužnici, izvršili vojnici Nezavisnog bataljona iz Prozora, koji je bio podređen generalu Haliloviću kao komandantu i koordinatoru operacije "Neretva '93". Halilović je, tvrdi tužilac, ponovo propustio da naredi istragu i otkrije i kazni krivce za ovaj masakr.

General Sefer Halilović će se o ovim navodima iz optužnice izjasniti na prvom pojavljivanju pred sudijama, najverovatnije pre kraja ove sedmice.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja