Za opsadu i razaranje Dubrovnika od 1. oktobra do 31. decembra 1991. optuženi: general Pavle Strugar, vice-admirali Miodrag Jokić i Milan Zec, i kapetan Vladimir Kovačević zvani "Rambo." Glavni tužilac osuđuje odbijanje vlasti SRJ da sarađuju sa Tribunalom i uhapse četvoricu optuženih, o čijim su imenima Beograd i Podgorica bili obavešteni pre sedam meseci

Na zahtev glavnog tužioca Karle/Carla del Ponte, sudija Patriša Vold/Patricia Wald je danas skinula pečat sa optužnice za opsadu i granatiranje Dubrovnika, koja je podignuta 27. februara ove godine. Za dela kvalifikovana kao kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija, u ukupno 16 tačaka optuženi su: general potpukovnik Pavle Strugar, koji je u oktobru 1991. imenovan za komandanta Druge operativne grupe, koja je okupljala različite komponente JNA uključene u "Dubrovačku operaciju"; zatim vice-admiral Miodrag Jokić, komandant Devetog Vojno pomorskog sektora; kao i vice-admiral Milan Zec, u to vreme načelnik štaba istog Vojno pomorskog sektora Jugoslovenske mornarice. Četvrti optuženi je kapetan prve klase Vladimir Kovačević, zvani "Rambo", koji je u "Dubrovačkoj operaciji" učestvovao kao komandant Trećeg bataljona Trebinjske brigade JNA. Sva četvorica se terete da su individualno krivično odgovorni jer su planirali, naredili, podsticali ili na druge načine lično učestvovali u zločinima počinjenim u području Dubrovnika. Stupar, Jokić i Kovačević su, takođe, optuženi i po principu "komandne odgovornosti": zato što vojnike koji su im bili potčinjeni nisu sprečili da čine zločine, niti su ih zbog toga kaznili.

Zapečaćeni nalozi za hapšenje "dubrovačke četvorke" su još početkom marta ove godine dostavljeni vlastima SRJ, Srbije i Crne Gore, ali one u proteklih sedam meseci nisu ništa učinile da bi optužene privele u Hag. Pošto jugoslovenske vlasti nisu ispunile svoju obavezu, Karla del Ponte je - navodi se u današnjoj izjavi tužilaštva - zaključila da više nema razloga da se optužnica i dalje drži "pod pečatom", te je tražila od sudije da dozvoli njeno javno objavljivanje. Jugoslovenskim se vlastima, još jednom, ukazuje da se države ne mogu pozivati na unutrašnje zakonodavstvo kako bi opravdale propust da izvrše svoje međunarodno-pravne obaveze, što je - podvlači se u izjavi tužilaštva - SRJ jasno stavljeno do znanja rezolucijom 1207 Saveta bezbednosti od 17. novembra 1998. Tom se rezolucijom, podsetimo, od jugoslovenskih vlasti zahteva da bez odlaganja uhapse i predaju Tribunalu "vukovarsku trojku" oficira bivše JNA, koji su optuženi za masakr u Ovčari, novembra 1991. a koji su i dalje na slobodi.

Cilj "Dubrovačke operacije" JNA - započete pre tačno 10 godina, 1. oktobra 1991. - je, prema optužnici, bio da se "osigura kontrola nad onim delovima Hrvatske koji bi trebalo da budu uključeni u tzv. 'Dubrovačku Republiku'... a potom prisajedinjeni Srbiji i Crnoj Gori zajedno sa drugim oblastima pod srpskom kontrolom u Hrvatskoj i Bosni." Planirani prostor "Dubrovačke Republike" protezao se od Neuma do granice Crne Gore.

U tom su cilju snage JNA, Jugoslovenske mornarice i Teritorijalne odbrane Crne Gore 1. oktobra 1991. započele napad i u roku od dve sedmice zauzele teritoriju jugoistočno i severozapadno od grada i praktično okružile Dubrovnik. Usledila je tromesečna opsada i granatiranja grada, u kojem su ubijena 43 civila (čija su imena navedena u aneksu optužnice), dok je veliki broj ranjen. Istovremeno, oštećene su 563 kuće u starom gradu, što je - prema analizi koju je napravio UNESKO/UNESCO - 68,33% ukupnog broja kuća unutar dubrovačkih zidina. Šteta u samo tom delu Dubrovnika procenjena je na 9,6 miliona dolara.

General Strugar, admirali Jokić i Zec i kapetan Kovačević optuženi su za ubistva, surova postupanja, napade na civile, rušenja koja nisu opravdana vojnim potrebama, nezakonite napade na civilne objekte, razaranje istorijskih spomenika, obrazovnih i verskih institucija, za bezobzirna uništavanja sela, kao i za pljačku javne i privatne imovine.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja