Nakon što je Skupština RS usvojila zakon o saradnji sa Tribunalom, u Hagu očekuju "konkretne rezultate" i, posebno, "momentalna hapšenja i transfer optuženih." Zašto crnogorske vlasti nisu ispunile obećanje da će uhapsiti "dubrovačku četvorku" optuženih visokih oficira bivše JNA i JRM?

Da bi sarađivala sa haškim tribunalom i ispunjavala obaveze iz Dejtonskih sporazuma i obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN, Republici Srpskoj - kao i ostalim entitetima i državama sa prostora bivše Jugoslavije - nije potreban nikakav posebni zakon kojim će se ta saradnja regulisati. Podsećajući na ovaj principijelni stav Tribunala, njegov predstavnik za štampu Džim Lendejl/Jim Landale je danas dodao kako vlasti u Banja Luci "sada imaju zakon koji su hteli", te u Hagu traže i očekuju brze "konkretne rezultate saradnje", a u prvom redu "momentalna hapšenja i transfer optuženih za ratne zločine koji se nalaze na teritoriji Republike Srpske."

Prema saznanjima ili pretpostavkama haškog tužilaštva, na teritoriji srpskog entiteta se trenutno krije više od polovine begunaca od međunarodne pravde sa javno objavljenih optužnica, na čelu sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. Nakon što im se juče priključila "dubrovačka četvorka" visokih oficira bivše JNA i JRM, na spisku javno optuženih koji su još u begstvu je ukupno 31 ime.

Kada je, 1. marta ove godine, objavljeno da je podignuta "Dubrovačka optužnica" i da su zapečaćeni nalozi za hapšenje upućeni vlastima zemalja u kojima se pretpostavlja da se optuženi nalaze, u tužilaštvu tribunala su očekivali da će svi ili barem neki od njih biti veoma brzo isporučeni u Hag. Taj optimizam se, objasnio nam je danas zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt, zasnivao na dobrim odnosima sa vladom u Podgorici i njenim uveravanjima da će optužene, ukoliko se nalaze na teritoriji Crne Gore, odmah uhapsiti i predati Tribunalu. Nekoliko dana nakon što su upućeni nalozi za hapšenje Pavla Strugara, Miodraga Jokića, Milana Zeca i Vladimira Kovačevića, iz Podgorice je, otkriva Bluit, javljeno da je potraga bila neuspešna i da se optuženi više ne nalaze na teritoriji Crne Gore, već su se najverovatnije sklonili u Srbiju. Nakon toga, pitanje "dubrovačke četvorke" pokrenuto je u razgovorima sa vlastima Srbije i SRJ, kojima su takođe uručeni nalozi za hapšenje, ali tužilaštvo, koliko se seća Bluit, nije nikada dobilo bilo kakav odgovor Beograda.

Povodom informacija da se neki od optuženih, ipak, i dalje nalaze u Crnoj Gori, predstavnica za štampu tužilaštva Florans Artman/Florence Hartmann je na današnjoj konferenciji za novinare izjavila da - ukoliko su te informacije tačne - i za vladu u Podgorici važi poruka koju je glavni tužilac Karla/Carla del Ponte juče uputila saveznim vlastima u Beogradu. U toj se poruci, podsetimo, osuđuje odbijanje jugoslovenskih vlasti da sarađuju sa tribunalom i podseća se da se da se države ne mogu pozivati na svoje unutrašnje zakonodavstvo kako bi opravdale propust da izvrše
međunarodno-pravne obaveze, što je - kako je naglašeno - SRJ jasno stavljeno do znanja obavezujućom rezolucijom 1207 Saveta bezbednosti od 17. novembra 1998. Tom se rezolucijom vlastima SRJ nalaže da bez odlaganja uhapse i predaju tribunalu "vukovarsku trojku" oficira bivše JNA, a kako je ona i dalje na snazi ista obaveza važi i za "dubrovačku četvorku", kao i za sve ostale begunce od međunarodne pravde na teritoriji SRJ.

Dijeljenje sadržaja