Pošto je u prvoj trećini dokaznog postupka rekonstruisalo kako se u proleće 1999. odvijala "kosovska avantura" Slobodana Miloševića, tužilaštvo će se u sutrašnjem nastavku procesa vratiti na početak događaja opisanih u tri optužnice protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ


Zadatak optužbe da dokaže vezu Slobodana Miloševića sa događajima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u prvoj polovini protekle decenije, ujedno je i teži i lakši nego što je bio u prvoj, kosovskoj fazi dokaznog postupka.

Taj je zadatak teži, pre svega, zato što Miloševićeva veza sa snagama koje su počinile zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nije tako direktna, jasna i formalna kao što je bila u kosovskom slučaju. Kao predsednik SRJ, Milošević je pravno - po ustavu i zakonima - bio vrhovni komandant vojnih i policijskih snaga angažovanih na Kosovu 1998. i 1999. godine.

U periodu koji pokrivaju optužnice za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu (1991-1995), Milošević je bio "samo" predsednik Srbije koja - kako je često isticao - "nije bila u ratu." Tužilaštvo, međutim, tvrdi da je Milošević u tom periodu, kao "dominantna politička ličnost u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji", imao kontrolu nad "svim aspektima vlasti u Srbiji", kao i značajan uticaj nad političkim i vojnim liderima Srba u Hrvatskoj i BiH, kojima je pružao "finansijsku, logističku i političku podršku." Na tužilaštvu je teret dokazivanja da je, zajedno sa lokalnim srpskim liderima i drugim učesnicima u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu", Milošević "učestvovao u formulisanju, pripremi i realizaciji plana prisilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa delova teritorije Hrvatske i Bosne i Hercegovine. A to je, neosporno, teži deo posla kojeg tužilaštvo mora da obavi do sredine maja sledeće godine.

Lakši deo posla biće dokazivanje da su se zločini opisani u optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zaista dogodili. To posebno važi za zločine opisane u optužnici za genocid u BiH. Za većinu tih zločina već su održana, ili su u toku, suđenja pred Haškim tribunalom, a postoje i presude u kojima je izvan svake razumne sumnje utvrđeno da su se ti zločini zaista dogodili. Od zločina iz optužnice za Hrvatsku, u Hagu je do sada održano samo jedno suđenje - za masakr u vukovarskoj Ovčari – ali presuda, mada doneta, nije saopštena budući da je optuženi Slavko Dokmanović izvršio samoubistvo uoči njenog izricanja.

U presudama sa dosadašnjih suđenja za zločine u BiH je, pored ostalog, utvrđen "sistematski i rasprostranjeni karakter" progona nesrpskog stanovništva - proterivanjem, zatočavanjem u logore, ubijanjem, silovanjima, bezobzirnim razaranjem i pljačkanjem - što je uslov da se ta dela kvalifikuju kao zločini protiv čovečnosti. U tim je presudama, dalje je utvrđeno da su zločini izvršeni u okviru "međunarodnog oružanog sukoba", u kojem su lokalne srpske snage delovale kao "agenti" Beograda, što je opet uslov za primenu Ženevskih konvencija, za čije je "teške povrede" Milošević takođe optužen. Konačno, u prvostepenoj presudi generalu Krstiću je utvrđeno da je u Srebrenici u julu 1995. izvršen genocid, što je najteža kvalifikacija iz bosansko-hercegovačke optužnice protiv Slobodana Miloševića.

Optuženi će, naravno, odbiti da prihvati te "presuđene činjenice", ali tužilaštvo neće imati mnogo problema da ih iznova dokaže. Tim pre što, nakon višegodišnjih istraga, raspolaže obiljem dokaza iz mnogo raznovrsnijih izvora nego što je to bilo u kosovskom slučaju.

Dokazni postupak počeće odmah nakon sutrašnjih uvodnih reči tužioca i optuženog, tako da će se već u petak pred sudom pojaviti prvi od ukupno 177 "živih svedoka" koliko ih je planirala i najavila optužba.

Dijeljenje sadržaja