Optuženi traži da mu se ukinu mere nadzora u pritvoru i kaže da, iz dva razloga, "nikada ne bi izvršio samoubistvo." Prvo, zbog porodice, da mu deca ne bi bila "deca samoubice" i, drugo, jer "mora da ruši ovaj sud", odnosno Haški tribunal. Sudije odredile 12. februar 2002. kao ciljni datum za početak suđenja Slobodanu Miloševiću po "Kosovskoj optužnici"


Upitan za svoje "fizičko i mentalno stanje", Slobodan Milošević je na kraju današnje konferencije o stanju u postupku zatražio od sudskog veća da mu "ukinu kamere" u njegovoj ćeliji u Pritvorskoj jedinici UN. Ta mera nadzora je određena zbog bojazni da bi Milošević mogao da izvrši samoubistvo, ali optuženi to obrazloženje smatra "besmislenim." On, kako je rekao, "nikada ne bi izvršio samoubistvo" jer, prvo, ne bi to hteo da uradi "svojoj deci i svojoj porodici", da mu deca budu "deca samoubice." Kao drugi razlog zbog kojeg "nikad ne bi izvršio samoubistvo" Milošević je naveo to što "mora da se bori i ruši ovaj sud i ovo ruglo od suđenja, i njegove poslodavce koji ga upotrebljavaju protiv ljudi koji se bore za slobodu u svetu."

Ukoliko u naredna tri i po meseca Milošević ne uspe u nameri da "sruši" Haški tribunal, njegovo bi suđenje moglo da počne već 12. februara 2002. godine. Taj ciljni datum je danas odredilo sudsko veće, nakon što je glavni tužilac Karla/Carla del Ponte rekla da je spremna za početak suđenja po "Kosovskoj optužnici." Del Ponte je, međutim, istovremeno najavila da će sledeće sedmice podneti sudijama na potvrđivanje novu optužnicu – za genocid u Bosni i Hercegovini - te da će, kada i ako ta optužnica bude potvrđena, podneti zahtev za spajanje predmeta, kako bi se Miloševiću istovremeno sudilo po sve tri optužnice: za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Od toga da li će sudije odobriti spajanje predmeta zavisiće i konačni datum početka suđenja.

Prema proceni glavnog tužioca, izvođenje dokaza optužbe na suđenju za zločine na Kosovu trajalo bi 170 radnih dana, tokom kojih bi se pred sudom pojavilo 228 svedoka. Za suđenje po "Hrvatskoj optužnici" planirano je 255 svedoka a dokazni postupak optužbe bi trajao takođe oko 170 radnih dana. Kada se tome doda i nova optužnica, za Bosnu i Hercegovinu, dokazni postupak optužbe protiv Slobodana Miloševića, kako su zabrinuto primetile sudije, trajao bi oko 500 radnih dana, a čitavo suđenje više od tri godine. Zabrinutost sudija je, međutim, donekle umanjila Karla del Ponte ukazujući da se njene procene odnose na odvojena suđenja po svakoj optužnici, dok bi na jedinstvenom suđenju otpala potreba da se brojni svedoci-eksperti pozivaju više puta, već bi mogli da samo jednom svedoče o Miloševićevoj ulozi i odgovornosti u sva tri rata.

Pred kraj konferencije o stanju u postupku, Slobodan Milošević je zatražio od suda da "diskvalifikuje tužioca" Karlu del Ponte zbog, kako je rekao, "očigledne pristrasnosti." Kao dokaz, Milošević je naveo optužnicu za zločine na Kosovu, koja mu je juče pročitana pred sudom. Tvrdeći, da se ta optužnica bavi samo događajima od 24. marta do početka juna 1999, dakle tokom vazdušnih udara NATO, Milošević je optužio tužioca da je zanemarila "posledice NATO agresije" i da je, umesto toga, pripisala Jugoslaviji "da je izvršila agresiju na samu sebe."

Miloševićeva tvrdnja da se optužnica bavi samo onim što se dogodilo između 24. marta i početka juna, inače, nije tačna. U tačkama 3 i 4 te optužnice, kojima se Milošević tereti za ubistva više stotina civila, na prvom je mestu opisan masakr koji je 15. januara 1999. izvršen u selu Račak, gde je ubijeno najmanje 45 civila, kosovskih Albanaca.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja