Nakon što je tužilac za generala Vlastimira Đorđevića predložio kaznu u rasponu od 35 godina do doživotnog zatvora, odbrana je u svojoj završnoj reči nastojala da minimalizuje ulogu optuženog u deportacijama i ubistvima kosovskih Albanaca 1999. godine i prebacivanju leševa sa Kosova u Srbiju


Odbrana bivšeg načelnika javne bezbednosti srpske policije Vlastimira Đorđevića zahteva oslobađajuću presudu za svog klijenta jer smatra da on nije kriv za deportacije, progone i ubistva kosovskih Albanaca 1999. godine, niti premeštanje leševa sa Kosova u Srbiju. U današnjoj završnoj reči branilac Dragoljub Đorđević je odgovornost za kosovske događaje prebacivao na druge, pre svega na tadašnjeg ministra srpske policije Vlajka Stoiljkovića i načelnika Štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića. Tužilaštvo je, inače, za optuženog generala predložilo kaznu u rasponu od 35 godina do doživotnog zatvora,.

Đorđevićev branilac tvrdi da se ne može govoriti ni o kakvom udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova i uspostavljanja srpske kontrole nad pokrajinom. Smatra da plan za proterivanje nije postojao, a da je namera vlasti da uspostave kontrolu nad Kosovom legitimna budući da se radi o teritoriji Srbije.

Odbrana tvrdi da ubistva kosovskih Albanaca nisu bila planirana već da se radilo o "izolovanim incidentima neodgovornih pojedinaca". Optužba, smatra branilac, nije uspela da dokaže da je odlazak oko 800.000 albanskih civila sa Kosova u proleće 1999. godine bio rezultat policijskih akcija. Tvrdi da su oni otišli "dobrovoljno" iz straha od NATO bombardovanja, ratnih dejstava i pod uticajem propagande OVK. Branilac je negirao navode svedoka optužbe o organizovanom prevozu Albanaca, navodeći da se prevoz odvijao "redovnim vozovima i autobusima" uz mogućnost da je "u najgorem slučaju" zbog velikog interesovanja ubačen i poneki "vanredni polazak".

Iako je Đorđević kao načelnik javne bezbednosti i pomoćnik ministra bio nadležan za sve policijske jedinice na terenu, odbrana odriče njegovu vezu sa snagama koje su počinile zločine na Kosovu. Branilac tvrdi da mu je ingerencija nad policijskim jedinicama u pokrajini oduzeta odlukom od 16. juna 1998. godine kojom je ministar Stoiljković osnovao Štab MUP za Kosovo. Od tada, tvrdi odbrana, policijom na Kosovu rukovodi načelnik tog organa Sreten Lukić.

Branilac nije u potpunosti negirao učešće generala Đorđevića u premeštanju leševa sa Kosova na više lokacija u Srbiji 1999. godine, ali tvrdi da je sve rađeno po nalogu ministra Stoiljkovića. Kaže da je optuženi general "bio iznenađen" kada mu je javljeno da je hladnjača sa leševima kosovskih Albanaca u aprilu 1999. godine isplivala iz Dunava kod Kladova, kao i kada je čuo da se leševi sa Kosova dovoze na poligon SAJ u Batajnici. Ipak, odbrana priznaje da je i optuženi uzeo učešća u toj akciji, ali samo u ograničenom obimu i isključivo prenoseći naređenja Stoiljkovića, koji je, podsetimo, 2002. godine izvršio samoubistvo u Beogradu.

Očito poučen prošlogodišnjom prvostepenom presudom petorici bivših srpskih zvaničnika u kojoj je bliskost optuženih sa nosiocem udruženog zločinačkog poduhvata Slobodanom Miloševićem uticala na visinu kazne, branilac je danas rekao da Đorđević "nije imao nikakve lične veze" sa tadašnjim predsednikom SRJ i da od njega nikada nije dobio i jedan zadatak.

Predsedavajući sudija Parker je na kraju današnjeg zasedanja najavio da će strane i javnost biti blagovremeno obavešteni o terminu izricanja presude.

Dijeljenje sadržaja