U današnjem unakrsnom ispitivanju svedoka Pretresnog veća Nenada Jovića tužilac dokazivao da je svedok u izjavama haškim istražiteljima govorio istinu kada je optuživao "šešeljevce" za učešće u zločinima, a optuženi Šešelj rekao da veruje svedoku da je izjavu dao pod pritiskom i poricao vezu svojih dobrovoljaca sa "arkanovcima". Bez dokaznog postupka odbrane?


U unakrsnom ispitivanju bivšeg dobrovoljca Srpskog četničkog pokreta Nenada Jovića, tužilac Markusen/Marcussen je nastojao dodatno da rasvetli kako je došlo do toga da svedok krajem 2007. godine pređe na stranu odbrane Vojislava Šešelja, iako je do tada dao više izjava haškim istražiteljima i pristao da svedoči na poziv optužbe. Jović je u izjavama tvrdio da su "šešeljevci" činili zločine 1991. i 1992. godine na području Baranje i Zvornika, ali je juče, odgovarajući na pitanja sudija, te navode uglavnom negirao.

Pošto je tvrdio da je izjave potpisao pod pretnjama po bezbednost porodice, tužilac je pitao svedoka ko i kada je takve pretnje izrekao. Jović odgovara da mu je istražiteljka po imenu Rita sugerisala da treba da "misli na svoju decu", što je on protumačio kao pretnju. Istoj toj Riti svedok se, podsetio je tužilac, u dva navrata pre 2007. godine požalio da se zbog pretnji ljudi bliskih srpskim radikalima ne oseća sigurno i zatražio zaštitu. Danas tvrdi da je to učinio "samo da bi proverio da li tužilaštvo može da mu pomogne", ali je zaključio da oni za to nisu sposobni.

Vojislav Šešelj je na početku unakrsnog ispitivanja naglasio da veruje u svedokovu priču da je izjave haškim istražiteljima potpisao pod pritiskom, ali je od njega ipak tražio da veći deo ranijih navoda još jednom negira u sudnici. Optuženi je rekao da mu je cilj da pokojnog komandanta "Tigrova" Željka Ražnatovića Arkana "skine sa grbače", odnosno da dokaže da njih dvojica nisu mogli biti članovi istog udruženog zločinačkog poduhvata kako se navodi u optužnici.

Šešelj je sugerisao da "arkanovci" u aprilu 1992. godine nisu učestvovali u napadu na Zvornik zajedno sa združenim srpskim snagama, među kojima su bili i "šešeljevci", već da su nakon što je grad osvojen ušli u njega i pljačkali i ubijali civile. Jović se bez pogovora saglasio sa tim sugestijama, iako je u izjavama haškim istražiteljima tvrdio da je Arkan predvodio snage koje su napale Zvornik, među njima i "šešeljevce". Svedok je, inače, u tužiočevom ispitivanju rekao da "ljudi sa kokardama" nisu imali vođu pa su se "lepili Arkanu jer su videli da tu neko komanduje".

Kada je Jovićev iskaz završen prešlo se na kraću ali sadržajnu raspravu o administrativnim pitanjima, pre svega onim koja se tiču nastavka procesa protiv lidera srpskih radikala. Budući da je Pretresno veće iscrpilo listu svojih svedoka, nakon letnje sudske pauze mogla bi da usledi rasprava po pravilu 98 bis koje optuženom omogućava da "na poluvremenu" uloži zahtev za oslobađanje ukoliko smatra da tužilac nije ponudio dokaze koji bi, budu li uvaženi, doveli do osuđujuće presude.

Pitanje je da li će se to desiti, jer Šešelj najavljuje da zahtev po pravilu 98 bis možda neće ni podnositi i da će čak odustati od dokaznog postupka odbrane, jer je Sekretarijat odbio da finansira odbranu po pravilima koje on nameće. U tom slučaju, prešlo bi se odmah na iznošenje završnih reči strana. U isto vreme tužilac je rekao da još uvek "nije u mogućnosti" da zaključi svoj dokazni postupak i saopštio da je dostavio podnesak u kojem zahteva izvođenje još dva svedoka. O njima nije rečeno ništa, osim da se radi o istražiteljima.

Optuženi se na kraju osvrnuo i na pisanje medija u Srbiji o njegovoj ulozi u atentatu na pokojnog premijera Zorana Đinđića i naručivanju ubistva bivšeg partijskog kolege Tomislava Nikolića i beogradskog novinara Dejana Anastasijevića. Nazvao je to "gnusnim lažima" koje bi mogle dovesti do uvođenja restriktivnih mera na posete njegove supruge. Ako do toga dođe, Šešelj preti da će prestati sa uzimanjem lekova za srce na šta mu je predsedavajući sudija rekao "da ne bi trebalo da ucenjuje", već da se bori legalnim sredstvima ako do restrikcije uopšte dođe. Saopšteno je i da je sudija Antoneti/Antonetti "u lično ime" od srpskog Saveta za saradnju sa Tribunalom zatražio rezultate istrage o eventualnoj Šešeljevoj umešanosti u pomenuta krivična dela, pošto su ostali članovi veća, sudije Latanci/Lattanzi i Harhof/Harhoff, odbili da mu se pridruže, smatrajući to irelevantnim za predmet lidera srpskih radikala, optuženog za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini.

Dijeljenje sadržaja