Odgovarajući na pitanja sudija, bivši dobrovoljac Srpskog četničkog pokreta Nenad Jović objasnio kako je došlo do toga da mu četiri godine nakon što je dao prvu izjavu haškim istražiteljima naprasno proradi savest usled čega je odlučio da pređe na stranu Šešeljeve odbrane


Poslednji svedok Pretresnog veća na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju je Nenad Jović iz Malog Zvornika, još jedan u nizu "četničkih insajdera" koji su prvo pristali da svedoče na poziv optužbe, a potom naprasno promenili mišljenje i prešli na stranu odbrane. Jović se, inače, 2003. godine sam javio kancelariji Tribunala u Beogradu i tražio da svedoči u predmetu protiv svog nekadašnjeg predsednika. Tako je makar navedeno u dokumentima tužilaštva, ali on danas poriče da se prijavio dobrovoljno i tvrdi da je dobio pisani poziv od tužioca. Kaže, međutim, da je taj papir - izgubio.

Obrt se dogodio u decembru 2007. godine kada je svedok u obraćanju srpskim medijima saopštio da je prešao na stranu odbrane, iako je pre toga dao više izjava kancelariji tužilaštva u kojima opisuje delovanje Srpskog četničkog pokreta (SČP) i dobrovoljaca Srpske radikalne stranke na ratištima u Hrvatskoj i BiH. Na pitanje predsedavajućeg sudije Antonetija/Antonetti kako je došlo do toga da je u jednom trenutku svedok optužbe a u drugom odbrane, Jović kaže da je izjave tužiocima dao i potpisao pod pritiskom pretnji i ucena, a tvrdi i da mu je nuđen šestomesečni boravak u Hagu uz "korišćenje usluga lepih devojaka".

Posle izvesnog vremena je, kaže, "malo razmislio", pa je odlučio da se odrekne svega što je do tada rekao jer ga je "pekla savest i ugled". Sudija Antoneti je podsetio svedoka da je u jesen 2007. godine tužiocima dao izjavu u kojoj navodi da se sreo sa predstavnicima Šešeljeve odbrane Gordanom Pop-Lazić, Vjericom Radetom i Zoranom Krasićem koji su ga saslušali sa ciljem "da diskredituju tužilaštvo". Iz izjave se, primetio je predsedavajući, "stiče dojam da je u to doba govorio da je izjavu predstavnicima Šešeljeve odbrane dao pod pritiskom", na šta Jović nije direktno odgovorio.

Svedok ne poriče da je u proleće 1990. godine pristupio SČP nakon mitinga u Malom Zvorniku na kojem se Šešelj obratio prisutnima. Sledeće godine je upućen sa jedinicom četničkih dobrovoljaca u hrvatsko mesto Tenje. U izjavi istražiteljima tužilaštva je naveo da je u avgustu 1991. godine istupio iz te formacije "jer su četnici puno pili i pljačkali", ali danas, odgovarajući na pitanja sudije Harhofa/Harhoff, to poriče i kaže da je morao dao ode kući jer mu je žena poslala lažne informacije o bolesti ćerke kako bi ga privolela da se vrati iz Hrvatske.

Jović se posle toga vratio u Baranju ali ne kao pripadnik SČP, a u proleće 1992. godine je kao dobrovoljac "policije srpskog naroda u BiH" učestvovao u napadu na Zvornik. U izjavama haškim istražiteljima je tvrdio da su među napadačima bili i "arkanovci", Žućina grupa i oko 50 Šešeljevih četnika. Danas se, međutim, odriče dela u kojem je pomenuo četnike, navodeći da se zapravo radilo o lokalnim Srbima koji su na uniformama nosili kokarde. Kada ga je sutkinja Latanci/Lattanzi podsetila da je u izjavi tužiocima rekao da su "šešeljevci" ubrzo nakon osvajanja Zvornika proterani za Srbiju "jer su silovali žene", Jović je odgovorio "da mu dođe da se prekrsti" kad čuje šta sve piše u tom dokumentu.
Iako je ranije najavljivano da su na popisu svedoka Pretresnog veća preostala još dva imena, danas je saopšteno da je Jović poslednji svedok koga su sudije pozvale i uspele da izvedu pred sud. On je, inače, svedočio video linkom iz Beograda. Pred kraj današnjeg zasedanja je počelo unakrsno ispitivanje Jovića od strane tužioca, a sutra će mu pitanja postavljati i optuženi Šešelj, koji se tereti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.

Dijeljenje sadržaja