Strpljenje sudija je na izmaku i optuženi je u petak upozoren da će, ukoliko ne shvati ozbiljno njihove savete i nastavi da rasipa dragoceno sudsko vreme, veće biti prinuđeno da mu nametne vremenska ograničenja za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe. U suprotnom, suđenje bi moglo da potraje i do 2020. godine!


Suđenje Radovanu Karadžiću bi, prema planu rada koji je predsednik Tribunala prošle godine izložio Savetu bezbednosti UN, trebalo da traje najviše 30 meseci. Sudeći, međutim, po prvih sedam sedmica dokaznog postupka optužbe, minimalni su izgledi da u tom roku tužilac završi sa izvođenjem svojih dokaza. Za to bi, ukoliko se postupak bude odvijao dosadašnjim tempom, tužiocu trebalo čitavih 75 meseci!

Računica je jednostavna: za sedam radnih sedmica tužilac je uspeo da izvede samo osam, odnosno tek 2 odsto od ukupno planiranih 400 svedoka. Statistika za april pokazuje da je tužilac za glavno ispitivanje svojih svedoka utrošio manje od 20, a Karadžić za unakrsno ispitivanje više od 70 odsto sudskog vremena. Budući da je tužilac u međuvremenu dodatno skratio ispitivanje svojih svedoka, svodeći ga uglavnom na čitanje sažetka njihovih pisanih izjava koje se uvode u dokaze, majska statistika utroška sudskog vremena će, svi su izgledi, biti još drastičnija.

Mada su, uoči početka izvođenja dokaza optužbe, Karadžićeve procene vremena potrebnog za unakrsno ispitivanje ocenile "nerazumnim i nerealnim", sudije su mu u proteklih sedam sedmica dopuštale da neke svedoke ispituje čak i duže nego što je tražio. Za Kolma Dojla/Colm Doyl je, na primer, tražio 10 a ispitivao ga je više od 12 sati. Sudije su to učinile, kako je na kraju rasprave u petak rekao predsedavajući Kvon/Kwon, jer su svesne da optuženi "nije advokat po profesiji" i da "vođenje unakrsnog ispitivanja može biti veoma teška veština". A možda su se sudije potajno nadale da će Karadžić, ako mu daju dovoljno vremena, uvideti da ne vlada tom "veštinom" i prepustiti ispitivanje nekom od svojih pravnih savetnika.

Sudije su u proteklih sedam sedmica bezbroj puta upozoravale Karadžića da se uzdrži od izjava, komentara i govora, da ne postavlja "otvorena pitanja" jer je to "loša i neefikasna tehnika", kao i da su dokazi samo odgovori svedoka a ne i njegova pitanja ili dokumenti koje prilaže a o kojima svedoci ne znaju ništa. Čak se i jedan od svedoka požalio sudijama da u svojih sedam svedočenja pred Tribunalom nije bio podvrgnut tako "zbrkanom i zbunjenom" ispitivanju kao ovom prilikom, od strane Karadžića. Posmatrači haških suđenja, uključujući i brojne advokate, ocenjuju da čak i general Tolimir, koji se takođe sam brani, bolje i efikasnije ispituje svedoke od Karadžića.

Strpljenje sudija je na izmaku i Karadžiću je u petak upućeno poslednje upozorenje da će, ukoliko ne shvati ozbiljno njihove savete i nastavi da rasipa dragoceno sudsko vreme, veće biti prinuđeno da mu nametne vremenska ograničenja za unakrsno ispitivanje svedoka. Jer, nastavi li se dosadašnjim tempom, suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske, optuženom za genocid i druge teške zločine tokom rata u BiH, ne bi bilo okončano ni do 2020. godine, što je "luksuz" koji Tribunal ne može sebi da priušti.

Dijeljenje sadržaja