Tužilaštvo na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine, nastavlja izvođenje dokaza o bazi zločina


Zaštićeni svedok PW 017 jedan je od žitelja Srebrenice koji je u Tribunalu već svedočio o tome šta je preživeo nakon ulaska Mladićevih snaga u enklavu, u julu 1995. godine. Sažetak njegovog iskaza iz 2000. godine na suđenju Radislavu Krstiću - koji je ponovio i 2006. u predmetu Popović i ostali - danas je uvršten u dokaze na suđenju generalu Zdravku Tolimiru a tužilac mu je postavio još nekoliko dodatnih pitanja.

Svedok je nakon ulaska "srpske vojske" u Srebrenicu sa porodicom otišao u Potočare, očekujući da će mu u bazi Holandskog bataljona UN biti pružena zaštita budući da je bio ranjen i teško se kretao. Kada je video da vojnici odvajaju muškarce od žena i dece, sakrio se u nekom pokvarenom autobusu u kojem je proveo noć, da bi se sledećeg dana sa ženom i ćerkom krišom uvukao u jedan od autobusa kojima su žene i deca odvoženi prema Kladnju, do teritorije koju je kontrolisala Armija BiH.

Sedeći na podu prepunog autobusa ostao je neprimećen prilikom nekoliko kontrola u kojima su srpski vojnici proveravali da li među ženama i decom ima i muškaraca. Nadomak Kladnja iskrcani su iz autobusa i rečeno im je da put nastave pešice. Svedoka je tada otkrila grupa srpskih vojnika, naredili su mu da ćerku preda ženi i odveli ga u osnovnu školu u selu Luke. Ubrzo stigli i drugi kamioni sa zarobljenim Bošnjacima među kojima je nekolicinu prepoznao. Zatvorenici su tokom kratkog boravka u školi pretučeni a zatim su im ruke vezane telefonskim žicama. Ponovo su ukrcani u kamion koji se zaustavio nedaleko od škole. Zarobljenicima je naređeno da siđu sa kamiona i na njih je odmah otvorena vatra. Dok su vojnici pucali za dvojicom zatočenika koji su počeli da beže, svedok se i sam odlučio na bekstvo i uspeo da se nepogođen dočepa šume. Skotrljao se u neki jarak i tu proveo noć.

Narednih sedam dana tumarao je tim područjem pridruživši se grupi Bošnjaka koji su se takođe skrivali u šumi. Na "slobodnu teritoriju" stigao je 27. jula 1995. godine i ubrzo je pronašao i svoju porodicu.

Zdravko Tolimir je u unakrsnom ispitivanju nastojao da svedokov iskaz ospori kao pristrasan sugerišući da je bio pripadnik snaga Armije BiH odgovornih za "masakre nad žiteljima srpskih sela" na području Srebrenice. Svedok je negirao da je bio "vojnik", budući da je na početku rata ranjen u granatiranju, od čega i danas trpi posledice. Potvrdio je da su žitelji Srebrenice "krali hranu" po okolnim selima, tvrdeći da ne zna ni za kakva ubistva žitelja tih sela.

Odgovarajući na pitanje sudije Mindue ko je i sa kakvim ciljem organizovao transport civila iz Potočara svedok je rekao da su to učinile snage VRS, da civili nisu mogli ni o čemu da odlučuju, a da je cilj bio "potpuno čišćenje Srebrenice od stanovništva koje je do tada u njoj živelo".

Dijeljenje sadržaja