Dokazni postupak optužbe na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine, otvoren svedočenjem Bošnjaka koji je preživeo streljanje u Orahovcu, gde je po optužnici pogubljeno oko hiljadu zarobljenih muškaraca i dečaka


Iskazom jednog od desetak bošnjačkih muškaraca koji su u julu 1995. godine preživeli streljanja na srebreničkim stratištima, optužba je počela sa izvođenjem dokaza na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS.

U svom petom svedočenju pred Tribunalom zaštićeni svedok PW 007 je opisao kako se 11. jula 1995., bežeći pred srpskim snagama koje su ulazile u Srebrenicu, zajedno s bratom pridružio koloni boraca i civila koji su kroz šume pokušali da se probiju do Tuzle. Kolonu od oko 15 hiljada ljudi je, rekao je svedok, predvodila grupa od 400 do 500 naoružanih boraca Armije BiH. Svedok je bio na začelju koje se sledećeg dana našlo u okruženju srpskih snaga pa je njih oko hiljadu odlučilo da se predaju. Srpski vojnici su ih okupili na livadi kod sela Sandići, gde im se u sumrak obratio general Mladić, pozdravio ih sa "Dobro veće komšije" i rekao da će biti razmenjeni. Zarobljenici su mu aplaudirali i uzvikivali: "Hvala komandante" – rekao je svedok

Ubrzo nakon toga zarobljenici su autobusima i kamionima prebačeni u Bratunac gde su proveli noć. Neke od njih, opisao je svedok, srpski vojnici su odvodili u obližnju garažu iz koje bi se zatim čuli tupi udarci i jauci i pucnjava.

Sledećeg dana 14. jula kolona kamiona i autobusa je iz Bratunca, preko Konjević polja i Zvornika, stigla do osnovne škole u Orahovcu. Zarobljenici su smešteni u fiskulturnu salu na čijim su vratima su stajali mladi vojnici koji su se predstavili kao "Karadžićevi golobradi četnici".

Predveče su se na vratima pojavili neki oficiri, a onda su, opisao je svedok, zarobljenici izvođeni u grupama od tridesetak, stavljan im je povez na oči a jedna žena u uniformi im je davala po "lonče vode". Ukrcani su u kamione koji su se nakon kraće vožnje zaustavili i zarobljenicima je naređeno da izađu. Svedok je opisao da je, uprkos povezu, uspeo da pred sobom na zemlji vidi "mrtvog čoveka". Usledio je rafal i oborio ga je čovek koji je stajao pored njega. Svedok nije bio pogođen. Ostao je da leži dok su kamionima dovođene i streljane nove rupe zatvorenika. Na stratište su nakon toga stigli rovokopač i utovarivač, a svedok je uspeo da pobegne i nakon nekoliko dana stigne na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Zdravko Tolimir, koji se sam brani, je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da su Bošnjaci koji su u koloni krenuli ka Tuzli "prekršili sporazum" koji je general Mladić zaključio sa predstavnicima izbeglica u Potočarima, a po kojem su vojno sposobni muškarci navodno morali da se predaju da bi se ostalima omogućilo da odu na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Tolimir je, takođe, sugerisao da su kolonu činili "vojno i radno sposobni muškarci u dobu od 15 do 60 godina", što bi valjda trebalo da znači da su predstavljali legitimnu vojnu metu iako nisu bili naoružani.

Suđenje generalu Tolimiru se nastavlja sutra, iskazom još jednog preživelog sa srebreničkih stratišta.

Dijeljenje sadržaja