Kako su bosanski Srbi uspeli da prežive uprkos "muslimanskom teroru", "trojnom paktu" Tuđman-Kučan-Izetbegović i intervenciji NATO i Zapada na strani njihovih neprijatelja? Suđenje odloženo do odluke Žalbenog veća o Karadžićevom zahtevu da mu se odobri dodatno vreme za pripremu odbrane


"Sam Bog nas je spasio." Tim rečima je Radovan Karadžić, u nastavku uvodne reči, objasnio kako su bosanski Srbi uspeli da prežive i sačuvaju svoje teritorije uprkos teroru kojem ih je izložilo "zavereničko krilo" SDA iza čije vojske "ni mačke nisu žive ostale", uprkos "trojnom paktu" koji su protiv Srba i JNA zaključili Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Milan Kučan, te uprkos "lukavoj strategiji" njihovih neprijatelja koji su nastojali, i na kraju uspeli, da NATO i zapadne sile "uvuku u rat u njihovu korist". Karadžić nije rekao, ali se valjda podrazumeva, da je intervencija svevišnjeg povezana sa činjenicom da su bosanski Srbi, kako ga je juče opisao optuženi, vodili "sveti rat".

Pošto je juče tvrdio da u rukovodstvu na čijem je čelu bio nije bilo "ni primisli, a kamo li planova" za nasilno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim – što optužnica definiše kao prvi od četiri udružena zločinačka poduhvata – Karadžić je danas osporavao i ostale optužbe kojima se tereti: artiljerijski i snajperski teror nad Sarajevom, genocid u Srebrenici i uzimanje osoblja UN za taoce i žive štitove.

Sarajevo je, po Karadžiću, "bilo podeljeno, a ne pod opsadom", u njegovom centru je bilo mnoštvo "legitimnih vojnih meta" budući da je Armija BiH koristila obdaništa, škole, fakultete, stambene i poslovne zgrade, pa čak i bolnice kao vojne objekte. A sva masovna stradanja poput dva masakra na Marlakama i napada na redove za hleb i vodu su, ponovio je Karadžić i danas, rezultat "ratnih lukavstava" muslimanske strane koja je time htela da izazove stranu intervenciju.

Mada dopušta mogućnost da je u Srebrenici moglo biti "nečega" i kaže da je sada "u fazi utvrđivanja istine o tome da li je i u kojem obimu bilo nezakonitog ubijanja", Karadžić osporava broj od više od 8.000 žrtava koji je uklesan na spomen ploči u Potočarima, ukazuje da je do sada sahranjeno "2.500 do 3.000" žrtava za koje se, po njemu, ne zna gde su, kada i pod kojim okolnostima izgubile život, te traži da mu se omogući provera 5 odsto DNK uzoraka uzetih sa tela žrtava kako bi utvrdio ima li značajnijih odstupanja. Pred predstavnicima srebreničkih žrtava koje su njegovo izlaganje pratile sa galerije za publiku, Karadžić je ustvrdio da "i sada iskopavaju grobove po Bosni kako bi u julu imali koga da sahrane u Potočarima".

Konačno, Karadžić je negirao da se pripadnici UN – koje su bosanski Srbi zarobili i zatočili u maju 1995. godine – mogu smatrati "taocima", kako su kvalifikovani u optužnici. Po Karadžiću, "taoci mogu da budu samo civili, a ne i vojnici koji su bili umešani u borbe" na strani neprijatelja, to jest avijacije NATO koja je bombardovala položaje VRS.

Zaključujući uvodnu reč, Karadžić je pozvao Pretresno veće da optužnicu vrati tužilaštvu, da je povuče ili iz nje isključi navode koje on može lako "metlom da počisti", odnosno ospori. Ako tužilaštvo to odbije, Karadžić traži "dovoljno vremena i sredstava" da se pripremi, kako bi se napravio "egzemplaran proces koji će rehabilitovati Tribunal i međunarodno pravo".

Najbolje bi, po Karadžiću, bilo da Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju kojom će ratifikovati njegov sporazum sa Holbrukom. A ako se ide u proces, upozorio je na kraju optuženi, "moraće da se dese revizije drugih procesa" jer će on, braneći sebe, pokazati da su Krajišnik, generali Galić i Milošević i mnogi drugi "nevino osuđeni".

Pretresno veće je danas odobrilo Karadžiću da se žali na prošlonedeljnu odluku kojom je odbijen njegov zahtev za odlaganje suđenja do 17. juna ove godine. Suđenje je, zato, prekinuto do odluke Žalbenog veća.

Dijeljenje sadržaja