U žalbi na odluku o imenovanju branioca u pripravnosti Radovan Karadžić na primeru Vojislava Šešelja dokazuje da se u Tribunalu opstrukcija, nepoštovanje pravila, neposlušnost i vulgarnost isplate – jer optuženi tako dobijaju više prava


U Tribunalu je danas objavljen tekst žalbe Radovana Karadžića na odluku Pretresnog veća od 23. decembra prošle godine kojom je odbačen njegov zahtev za preispitivanje naloga sekretara suda o imenovanju engleskog advokata Ričarda Harvija/Richard Harvey za branioca u pripravnosti.

U žalbi se na 23 stranice ponavljaju i dodatno razrađuju argumenti iz decembarskog zahteva za preispitivanje. Karadžić tvrdi da je sekretar suda u postupku izbora i imenovanja Harvija počinio više grešaka i prekršio Statut Tribunala, Pravila postupka i Direktivu o imenovanju branilaca, kao i odluke Žalbenog veća u slučaju Vojislava Šešelja. Sekretar je, navodi Karadžić, odbio da mu dostavi kompletan spisak advokata koji ispunjavaju uslove da brane optužene pred Tribunalom, već mu je umesto toga dao listu sa imenima samo pet "raspoloživih" branilaca iz zemalja članica NATO a ni jednog iz Srbije ili Republike Srpske.

Kao i u odbačenom zahtevu za preispitivanje, Karadžić i u žalbenom podnesku ukazuje da je sekretar suda – u postupku izbora i imenovanja branioca u pripravnosti – morao da sledi odluku Žalbenog veća u predmetu Šešelj, donetu 6. decembra 2006. godine. Tom odlukom, iznuđenom štrajkom glađu optuženog, Žalbeno veće je naložilo da – u slučaju da se ispune uslovi za imenovanje branioca – najpre Šešelju mora ponuditi da ga sam izabere sa liste advokata ovlašćenih da zastupaju optužene pred Tribunalom, a ako on to odbije sekretar može imenovati advokata po svom izboru.

Pod naslovom "Nagrađivanje opstrukcije i kažnjavanje kooperativnosti", Karadžić na primeru Šešelja dokazuje da se opstrukcija, nepoštovanje pravila, neposlušnost i vulgarnost isplate – jer se u Tribunalu time dobija više prava.

Karadžić navodi svojevrstan katalog Šešeljevih "prestupa" koji su prethodili odluci Žalbenog veća iz decembra 2006. godine. Katalog otvaraju uvredljivi i vulgarni naslovi Šešeljevih knjiga o tribunalovim sudijama i tužiocima; slede primedbe optuženog na odeću sudija i ostalih učesnika postupka koju upoređuje sa odećom "katoličke inkvizicije" ili "uniformama Gestapoa i SS trupa"; zatim se navode Šešeljeve "neautorizovane komunikacije sa medijima" povodom izbora u Srbiji. Karadžić, dalje, navodi "obscen i uvredljiv jezik" Šešeljevih podnesaka i optužbi na račun sudija i drugog osoblja Tribunala, obelodanjivanje poverljivih dokumenata i otkrivanje identiteta zaštićenih svedoka. Konačno, Karadžić podseća na Šešeljevo ometanje statusne konferencije zbog čega je u novembru 2006. godine uklonjen iz Sudnice i, zatim, njegov štrajk glađu i odbijanje da se pojavi na statusnoj i pred raspravnoj konferenciji.

Navodeći kako je on bio "učtiv u usmenim i pismenim komunikacijama sa Tribunalom", "nikada nije obelodanio poverljive informacije, ulagao je podneske u skladu sa tribunalovim pravilima i direktivama i pojavio se na svim statusnim konferencijama", Karadžić se pita da li zbog takvog ponašanja ne može imati ista prava kao Šešelj i da li to znači da "optuženi koji remeti postupak ima pravo da izabere svog branioca u pripravnosti, a optuženi koji je kooperativan nema to pravo?"

U opisu svog ponašanja Karadžić je propustio da pomene bojkot početka suđenja krajem oktobra i početkom novembra prošle godine, što je Pretresno veće ocenilo kao "suštinsko i uporno ometanje doličnog i ekspeditivnog vođenja postupka", usled čega mu je i imenovan branilac u pripravnosti.

Dijeljenje sadržaja