U najnovijem podnesku u čijem mu je sastavljanju, kako se navodi, pomogao akademik Kosta Čavoški, Radovan Karadžić ukazuje da je osnivanjem Tribunala Savet bezbednosti "nedozvoljeno prekoračio svoje izričito utvrđene nadležnosti"


Vođen, kako je napisao, osećanjem "moralne dužnosti pred svekolikom javnošću i istorijom", Radovan Karadžić je dostavio podnesak kojim osporava pravnu valjanost i legitimnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Najnoviji podnesak je, nema sumnje, uradak prof. dr. Koste Čavoškog, člana Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednika Komiteta za istinu o Radovanu Karadžiću, koji već više od jedne decenije prikuplja građu za odbranu bivšeg predsednika Republike Srpske, optuženog za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini.

Akademik Čavoški, u svom memorandumu, osporava pre svega pravni osnov za osnivanje Tribunala od strane Saveta bezbednosti. Prema Povelji UN, ukazuje Čavoški, Savet bezbednosti "nije zakonodavni nego izvršno-politički organ, i njegov zadatak nije da donosi opšte akte nego da preduzima odgovarajuće mere". A sud, kako primećuje srpski akademik, "nije mera već ustanova", pa je njegovim osnivanjem Savet bezbednosti "nedozvoljeno prekoračio (svoje) izričito utvrđene nadležnosti".

No, to nije sve. Rezolucijom o osnivanju Tribunala Savet bezbednosti je, ukazuje se u podnesku srpskog akademika, "suspendovao primenu Ženevskih konvencija... i Konvencije o genocidu..." tako što je praktično ukinuo nadležnost nacionalnih sudova u zemljama u kojima su počinjeni zločinu, uspostavljajući "prvenstvenu nadležnost" Međunarodnog suda u krivičnom gonjenju počinilaca tih zločina.

Ni to, međutim, nije sve što akademik zamera Tribunalu i njegovim tvorcima. Savet bezbednosti, po njemu, "nije samo uzurpirao pravo da sam donosi zakone", već je otišao i korak dalje pa je "svoju nepostojeću zakonodavnu nadležnost preneo i na svoju tvorevinu", to jest Tribunal, ovlastivši sudije da donose pravila o postupku i dokazima i tako "sami sebi budu zakonodavci".

Karadžić, naravno, nije prvi optuženi koji osporava legalnost suda pred kojim se našao. To su sa istim ili sličnim argumentima pokušavali gotovo svi optuženi, odnosno njihovi branioci, počev od Duška Tadića i njegovog holandskog advokata Vladimirova/Wladimiroff. Niko, međutim, nije bio u tome uspešan. Barem za sada.

A ako bi sada Pretresno ili Žalbeno veće prihvatili argumente iz memoranduma srpskog akademika, bile bi ništavne sve do danas izrečene presude i svi osuđeni bi morali da budu oslobođeni iz zatvora u kojima izdržavaju kazne izrečene od strane "nelegalnog i nelegitimnog suda".

Dijeljenje sadržaja