Trećeg dana suđenja francuskoj novinarki Florans Artman optuženoj za nepoštovanje suda, završeno svedočenje eksperta za slobodu izražavanja Luja Žuanea i započet iskaz Nataše Kandić, direktorke beogradskog Fonda za humanitarno pravo. Suđenje se nastavlja 1. jula ove godine


Može li novinar sam da odluči da neki sudski nalog više nije poverljiv i da li se objavljivanje poverljive informacije može smatrati "odgovornim" ponašanjem novinara?

Na tim pitanjima je u unakrsnom ispitivanju Luja Žuanea/Louis Joinet, francuskog eksperta za slobodu izražavanja i svedoka odbrane Florans Artman/Florence Hartmann, insistirao tužilac-prijatelj suda Brus Mekferlejn/Bruce MacFarlane. Artman je, podsetimo, optužena za nepoštovanje suda jer je u knjizi "Mir i kazna" i članku za Bosanski institut obelodanila postojanje odluka Žalbenog veća kojim je odobren poverljiv status dokumentima Vrhovnog saveta odbrane bivše SR Jugoslavije.

Na prvo pitanje Žuane je odgovorio da je, po prirodi stvari, dužnost novinara da prikuplja i objavljuje informacije, a na tužiocu je da utvrdi da li je time počinjeno neko krivično delo i odluči da li će pokrenuti krivični postupak. "Ne mogu sudije i da tuže i da sude" – rekao je Žuane očito aludirajući na činjenicu da su u slučaju Florans Artman sudije istovremeno oštećena strana, tužioci i sudije.

Na drugo pitanje - da li se objavljivanje poverljivih informacija smatra "odgovornim" ponašanjem novinara – Žuane je prvo odgovorio da je na tužiocu da utvrdi "da li je to odgovorno ili ne". Takav se odgovor, međutim, nije dopao sudiji Molotou koji je tražio da se svedok izjasni sa "da li ne?". U tom slučaju, uzvratio je Žuane, "moram odgovoriti kao da sam novinar: to jeste odgovorno, inače bi se radilo o autocenzuri".

Nakon francuskog eksperta za slobodu izražavanja, odbrana je na klupu za svedoke izvela Natašu Kandić, direktorku beogradskog Fonda za humanitarno pravo. Ona je svedočila da se – mnogo pre nego što je Florans Artman objavila inkriminisanu knjigu i članak - u medijima i nevladinim organizacijama Srbije otvoreno i naširoko raspravljalo o dokumentima Vrhovnog saveta odbrane i zahtevu srpskih vlasti da se delovi tih dokumenata sakriju, kako bi se sprečilo njihovo korišćenje pred Međunarodnim sudom pravde u sporu "BiH protiv Srbije i Crne Gore".

Na konferencijama, javnim tribinama i u medijima se još od 2005. godine otvoreno govorilo da ti dokumenti dokazuju ulogu Srbije u ratu u BiH, zavisnost Vojske Republike Srpske od Vojske Jugoslavije, kao i učešće srpskih vojnih i policijskih snaga u srebreničkoj operaciji u julu 1995. godine. Neki srpski zvaničnici su čak isticali svoje zasluge što su ti dokumenti stavljeni pod "pečat" Tribunala i hvalisali se da su time zaštitili nacionalne interese i sprečili da se utvrdi odgovornost Srbije za zločine u BiH.

Svedočenje Nataše Kandić biće nastavljeno 1. jula ove godine, kada se očekuje i završetak suđenja bivšoj predstavnici za štampu tužilaštva Tribunala.

Dijeljenje sadržaja