Opisujući situaciju u Krajini za vreme i nakon operacije "Oluja", bivši komandant Kanadskog bataljona UN rekao da su srpske kuće sistematski pljačkane i paljene "dan za danom, četiri nedelje neprestano", a da za to vreme hrvatska vojska i policija nisu činile ništa, osim što su pripadnicima UN ograničili kretanje jer ih "nisu želeli za svedoke"


Pukovnika Žaka Mornoa/Jacques Morneau, bivšeg komandanta Kanadskog bataljona UN, stacioniranog u delu krajinskog Sektora Jug, početak operacije "Oluja" 4. avgusta 1995. godine je zatekao na letovanju u Grčkoj. Prekinuo je odmor i prvim avionom se vratio u Zadar gde je zatekao jedan broj svojih vojnika koje je zarobila Hrvatska vojska. Svedočeći na poziv optužbe na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, rekao je da su na početku "Oluje" zarobljena 43 kanadska vojnika sa osam od 16 posmatračkih punktova u zoni odgovornosti njegovog bataljona. To je, po njemu, ukazivalo na nameru hrvatskih snaga da izbegnu bilo kakav međunarodni nadzor.

Kada se 7. avgusta vratio u svoju bazu u Rastaviću, blizu Benkovca, saznao je da je pripadnicima Kanadskog bataljona i na preostalih osam kontrolnih punktova strogo ograničeno kretanje. Uskoro mu je, kaže, postalo jasno zašto su pripadnici UN nepoželjni. Tvrdi da je video da se na sve strane pljačkaju srpske kuće, da u pljački učestvuju vojnici i civili i da ih u tome niko ne sprečava. Opisujući situaciju iz avgusta 1995. godine Morno je rekao da se "pljačkalo dan za danom, četiri nedelje neprestano", a i kuće su, po njemu, sistematski paljene, neke i više puta iznova.

U izjavi istražiteljima tužilaštva, svedok je rekao da smatra da su hrvatske vlasti "okretale glavu i ignorisale sistematsko pljačkanje i razaranje", jer, kako je opisao, kretanje je bilo ograničeno samo pripadnicima UN, koje vojska i policija "nisu želele za svedoke", ali ne i onima koji su odvozili opljačkanu imovinu krajinskih Srba. Zaključujući glavno svedočenje, rekao je da je siguran da pljački i paljevina ne bi bilo da je postojalo naređenje koje bi takve pojave sprečilo.

Osim tri svedokove izjave istražiteljima tužilaštva, u dokaze su uvedene fotografije leša starijeg srpskog civila, koji su Morno i njegovi vojnici 10. avgusta pronašli u svojoj zoni odgovornosti. Pre nego što su otkrili leš, starca su, kaže, videli zarobljenog na kontrolnom punktu hrvatske civilne policije. U dokaze je uveden i video snimak koji je zabeležio oficir za odnose sa javnošću Kanadskog bataljona, a na kojem se vidi skoro u potpunosti zapaljeno selo, mada pukovnik Morno nije umeo da kaže o kojem se delu Krajine radi.

Branilac hrvatskog generala Ante Gotovine je najveći deo unakrsnog ispitivanja utrošio dokazujući da je sa ograničenim brojem vojnika bilo nemoguće sprečiti pljačku na tako velikoj teritoriji, kao i da su imovinu Srba pre svega odnosili hrvatski povratnici koji su nekoliko godina ranije oterani odatle, a njihove kuće opljačkane. Svedok nije komentarisao tvrdnju da se radilo o "povraćaju imovine" a ne o pljački, ali je rekao da su hrvatske oružane snage imale sasvim dovoljno kontrolnih punktova kako bi tu pojavu sprečile.

Dijeljenje sadržaja