Pukovnik Vojske Jugoslavije Rade Rašeta tvrdi da je u Srpsku vojsku Krajine upućen po naređenju načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišić. Status i beneficije srpskih oficira u Krajini regulisani preko 40. Kadrovskog centra Generalštaba VJ


Penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije (VJ) Rade Rašeta je godinu i šest meseci vojnog staža proveo na različitim funkcijama u odeljenju bezbednosti Glavnog štaba Srpske vojske Krajine (SVK) a krajem 1994. godine je imenovan i za načelnika bezbednosti. U Knin je upućen po naređenju načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića koji se tereti da je pružao kadrovsku, logističku, materijalnu i drugu podršku snagama hrvatskih Srba čime je, po optužbi, doprineo raketnom napadu na Zagreb, 2. i 3. maja 1995. godine.

Rašeta je rekao da su oficiri VJ saznali detalje o premeštaju "na privremeni rad u SVK" od načelnika 40. Kadrovskog centra koji ih je obavestio da će ta služba regulisati sva statusna pitanja uključujući beneficirani radni staž i lične dohotke uvećane za 15 odsto. Iz jednog naređenja koje je tužilac predočio Rašeti, može se zaključiti da je u slučajevima oficira VJ koji su dezertirali iz SVK ili odbili da odu u Krajinu, pokrenut postupak za prestanak profesionalne vojne službe.

Po rečima svedoka, najznačajnije funkcije u Glavnom štabu SVK obavljali su oficiri VJ dodeljeni iz 40. kadrovskog centra: komandanti SVK Milan Čeleketić i nakon njega Mile Mrkšić kao i načelnici Glavnog štaba Borislav Đukić i Dušan Lončar. Pored kadrovske, Vojska Jugoslavije je, po rečima Rašete, Srpskoj vojsci Krajine pružala i logističku pomoć u gorivu, intendantskoj opremi, rezervnim delovima za motorna vozila". Ređe su, rekao je, slali "naoružanje i municiju".

Rašeta je potvrdio da je izveštaje o radu slao pretpostavljenima u SVK ali i Upravi bezbednosti generalštaba VJ na čijem je čelu bio general Aleksandar Dimitrijević. Objasnio je, međutim, da "nije imao obavezu da šalje izveštaje", već je to činio zato što je "tako našao za shodno". Izveštaji Glavnog štaba SVK su, po rečima svedoka, bili "redovno upućivani" i generalu Momčilu Perišiću kao i predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću. Rašeta je rekao da "nije bilo uobičajeno" da se izveštaji šalju Miloševiću ali je smatrao "potpuno logičnim" da dolaze u kabinet načelnika Generalštaba jugoslovenske vojske.

Tužilac je Rašeti predočio niz dokumenata među kojima i naređenje generala Čeleketića o otvaranju artiljerijske vatre po unapred zadatim ciljevima i urbanim sredinama i upotrebi višecevnog raketnog bacača Orkan. Prema optužnici, general Perišić je "imao razloga da zna da su njegovi potčinjeni učestvovali u vršenju zločina" ali nije preduzeo mere da pokrene istragu i kazni počinioce.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je unakrsno ispitivanje pukovnika Rašete koje će biti nastavljeno u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja