Kao predsednica Veća za ljudska prava BiH, formiranog od strane Saveta Evrope, sutkinja Mišel Pikar se, smatra Karadžić, "zalagala za muslimanske žrtve a protiv srpskog entiteta", što može stvoriti utisak o njenoj pristrasnosti. Karadžić će osporavati legitimnost Dejtonskih sporazuma kojima je uspostavljena Republika Srpska


Radovan Karadžić je podneo zahtev za diskvalifikaciju francuske sutkinje Mišel Pikar/Michele Picard iz sastava Pretresnog veća koje će mu suditi po optužnici za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini.

Sudija Pikar je od 1997. do 2003. godine predsedavala Većem za ljudska prava BiH koje je, na osnovu Dejtonskih sporazuma, formirao Savet Evrope. Već sama činjenica da je sutkinja Pikar bila u telu formiranom na osnovu Dejtonskih sporazuma, smatra Karadžić, ukazuje da ona nije nepristrasna u pogledu legitimnosti tih sporazuma. A ta legitimnost će, najavljuje Karadžić, biti sporno pitanje na predstojećem suđenju, u svetlu "sporazuma o imunitetu" koji je, navodno, 1996. godine zaključio sa Ričardom Holbrukom/Richard Holbrook.

No, više od njene navodne pristrasnosti prema Dejtonskim sporazumima, sutkinju Pikar – smatra Karadžić – diskvalifikuju njene odluke i javne izjave kao predsednice Veća za ljudska prava BiH. Karadžić posebno ukazuje na odluke tog Veća u slučajevima "Srebrenica", "Bratunac" i "Višegrad", kao i njene izjave da je Srebrenica bila "najveća i najužasnija masovna egzekucija civila u Evropi u drugoj polovini XX veka" i da su vlasti Republike Srpske bile direktno umešane u nestanke ljudi u Srebrenici, Bratuncu i Višegradu, pa i u pokušaje da se ti zločini prikriju.

Takve odluke i izjave sutkinje Pikar, kao i njeno zalaganje "za muslimanske žrtve a protiv srpskog entiteta", smatra Karadžić, mogu kod razumnog i informisanog posmatrača stvoriti utisak o njenoj pristrasnosti, što je po pravilima i sudskoj praksi Tribunala dovoljan osnov za diskvalifikaciju sudija.

Dijeljenje sadržaja