"Kada optuženom nedostaje potrebno znanje prava ili pravne procedure u meri da time ometa ispravno i ekspeditivno vođenje postupka" – navodi se u odluci Žalbenog veća – "rešenje nije u plaćanju visoko kvalifikovanih pravnih savetnika već u ograničavanju prava optuženog da se sam zastupa"


Žalbeno veće je u celosti odbacilo žalbu Radovana Karadžića na odluku Pretresnog veća od 28. januara ove godine kojom je odbijen zahtev optuženog da se Sekretarijatu suda naloži da njegove pravne savetnike Pitera/Peter Robinsona i Gorana Petronijevića plaća jednako kao branioce pred Tribunalom. U osporavanoj odluci se navodi da optuženi koji je odabrao da se sam brani "nema pravo na novčanu pomoć Tribunala" ali Sekretarijat može da izdvoji izvesna sredstva za pravne saradnike optuženog plaćajući ih jednako kao pomoćno osoblje tima odbrane.

Karadžić je u žalbi naveo da je veće pogrešilo kada je, pozivajući se na praksu utvrđenu u predmetu Momčila Krajišnika, zaključilo da Sekretarijat nema dužnost da plaća visoko kvalifikovane pravne savetnike optuženih. Veće je, po optuženom, takođe "umanjilo ulogu i zadatke pravnih savetnika" utvrđujući da je visina naknade koja se daje pomoćnom osoblju odgovarajuća za vrstu pomoći koju pravni savetnici pružaju Karadžiću. Na kraju, optuženi je tvrdio da je tom odlukom veća onemogućen da dobija pravnu pomoć od bilo koga iznad nivoa pomoćnog osoblja. Time se, ukazao je, uskraćuje njegovo pravo na pravično suđenje i sprečava sprovođenje pravde.

U odgovoru Sekretarijata na žalbu optuženog se navodi da je odlukom da se sam brani, optuženi prihvatio da mu nije potrebna dodatna pomoć za pravično vođenje postupka kao i da se, u slučaju da optuženi ne može da vodi odbranu uz dodeljene resurse, postavlja pitanje da li je sposoban da se sam brani.

U danas objavljenoj odluci se konstatuje da je veće sudije Bonomija ispravno interpretiralo prethodnu odluku Žalbenog veća u slučaju Krajišnik, zaključujući da "kada optuženom nedostaje potrebno znanje prava ili pravne procedure u meri da time ometa ispravno i ekspeditivno vođenje postupka", rešenje nije u plaćanju visoko kvalifikovanih pravnih savetnika već u "ograničavanju prava optuženog da se sam zastupa".

U odluci Žalbenog veća se takođe navodi da utvrđenim sistemom naknade nije umanjen značaj i uloga Karadžićevih pravnih savetnika kao i da Sekretarijat nije u obavezi da pravne savetnike plaća u istoj visini kao i branioce. Od optuženog koji se sam brani se očekuje da obavlja sve poslove koje obavlja branilac osim onih koje je sprečen da vrši zbog boravka u pritvoru, navelo je veće.

Sudije su, na kraju, još jednom podsetile Karadžića na svoj zaključak iz predmeta Slobodana Miloševića da "optuženi koji odabere da se sam brani, lišava sebe usluga koje bi mu mogao pružiti dobro pripremljen tim branilaca i uskraćuje sebi mnoge beneficije koje proizlaze iz profesionalnog zastupanja". Pravni sistem poštuje odluku optuženog da se sam brani, ali to mora da bude praćeno "prihvatanjem odgovornosti za nepovoljan položaj u koji sebe može da dovede takvim izborom", zaključuje se u odluci Žalbenog veća.

Dijeljenje sadržaja