Home



SVEDOKINJA: "RANJENA SAM POLICIJSKIM METKOM"




Svedočeći na suđenju generalu Đorđeviću, kosovska Albanka Sadije Sadiku opisala kako je iz pravca crkvene porte u selu Zablać, gde se nalazila srpska policija, ranjena u kičmu snajperskim hicem usled čega je ostala nepokretna. Iskaz o nalazima na leševima kosovskih Albanaca pronađenim u Batajnici dao beogradski patolog Branimir Aleksandrić

Sadije Sadiku, svjedok na suđenju Vlastimiru ĐorđevićuSadije Sadiku, svjedok na suđenju Vlastimiru Đorđeviću

Pošto su im 14. aprila 1999. godine policajci ušli u kuću, u njih uperili oružje i naredili da za pet minuta svi napuste selo Žabar, kosovska Albanka Sadije Sadiku i njena porodica su se priključili izbegličkoj koloni i, nešto kasnije, utočište potražili u selu Zablać nadomak Kline. Svedočeći na suđenju bivšem načelniku Resora javne bezbednosti srpske policije Vlastimiru Đorđeviću, optuženom za ubistva i deportacije kosovskih Albanaca 1999. godine, Sadije Sadiku je rekla da je u "privremenom smeštaju" provela tri nedelje sve dok 6. maja nije teško ranjena.

Tog jutra je, kaže, izašla iz kuće kako bi potražila hranu i u jednom trenutku pri povratku je osetila bol u leđima. Shvatila je da je ranjena, a kasnije se ispostavilo da se radilo o snajperskom hicu. Svedokinja tvrdi da je ispaljen iz pravca crkvene porte u kojoj je bila smeštena policija. Lokalni Albanci su je odvezli u jedno selo u okolini Peći gde joj je pružena lekarska pomoć.

Srpski policajci su, međutim, ubrzo ušli i u to selo i proterali sve koji su se u njemu nalazili, a svedokinja se sa porodicom priključila izbegličkom konvoju koji se kretao ka Albaniji. Usput su, kaže, svima bile oduzete dragocenosti i lični dokumenti, a granicu su prešli 12. maja 1999. godine. Ranjenu svedokinju su preuzeli lekari italijanskog KFOR koji su joj prvi pomoć pružili u Albaniji, a lečenje je nastavila u Nemačkoj. Sadije Sadiku je do danas nepokretna i iskaz je dala u invalidskim kolicima.

Na sugestiju Đorđevićevog branioca da nije mogla da vidi ko je pucao, svedokinja je odgovorila da je leđima bila okrenuta ka crkvenoj porti u kojoj je prethodno videla policiju. Nije rekla koliko je tačno crkva udaljena od mesta gde je ranjena, ali tvrdi da je bila dovoljno blizu da može da raspozna ljude u njoj.

U nastavku današnjeg zasedanja iskaz je dao i beogradski patolog Branimir Aleksandrić. On je u leto 2001. godine bio na čelu tima koji je na policijskom poligonu u Batajnici radio na ekshumacijama i obdukcijama posmrtnih ostataka više od 700 kosovskih Albanaca. Aleksandrić je potvrdio tačnost i istinitost svojih navoda iz izjave haškim istražiteljima i transkripta iskaza na suđenju "Kosovskoj šestorki" bivših srpskih zvaničnika a tužilac je te dokumente uveo u dokaze i za svedoka nije imao dodatnih pitanja.

U kratkom unakrsnom ispitivanju, branilac Veljko Đurđić je pitao da li je u batajničkim grobnicama na ekshumiranim leševima nailazio na vojne uniforme. Svedok je rekao da je jedno telo bilo u maskirnim pantalonama a da je trećina ekshumiranih na sebi imala vojničke čizme sa metalnim đonom. Sve to, međutim, ne govori ništa o tome da li je neko od njih bio vojnik ili ne, objasnio je Aleksandrić.

Budući da sutra u Tribunalu nema zasedanja, suđenje Vlastimiru Đorđeviću se nastavlja u sredu popodne iskazom novog svedoka optužbe.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 404

TOTALNO OSPORAVANJE: Za Karadžića su nesporne samo vremenske prilike
OSTAJU SVE OPTUŽBE: Hrvatski generali imaju od čega da se brane
POVRATAK ŠKORPIONA: Od Vukovara, preko Srebrenice, do Podujeva
(NE)POSTOJEĆI TELEGRAM: Kako je naređeno pogubljenje u Kozluku
POLITIČKA (NE)MOĆ: Prlić i Stojić u nemilosti opštinskih moćnika