Nakon masakra u Donjem Sudimlju kod Vučitrna, u noći između 2. i 3. maja 1999. godine, nekadašnji predsednik Saveta za ljudska prava i slobode Sadik Kadriu je sastavio spisak sa imenima više od sto žrtava koje su navedene i u dodatku optužnice protiv policijskog generala Vlastimira Đorđevića


U dodatku optužnice koja Vlastimira Đorđevića tereti za zločine nad kosovskim Albancima navode se imena više od stotinu žrtava masakra koji se u noći između 2. i 3. maja 1999. godine dogodio kod mesta Donje Sudimlje u blizini Vučitrna. Žrtve su izdvojene iz kolone od oko 20.000 izbeglica koji su se kretali granici sa Albanijom. Nekoliko hiljada ljudi je, po optužnici, tokom noći zadržano u obližnjoj poljoprivrednoj zadruzi, da bi sledećeg dana vojno sposobni muškarci bili odvedeni u zatvor u selu Smrekovnica.

Među njima je bio i Sadik Kadriu, tadašnji predsednik Saveta za ljudska prava i slobode iz Vučitrna. U zatvoru je proveo narednih dvadeset dana a nakon što je pušten, rekao je, "krenuo je u istragu" i sastavio spisak sa oko stotinu imena žrtava. Detaljniji iskaz o masakru kod Donjeg Sudimlja Kadriu je dao na suđenju Milanu Milutinoviću i još petorici bivših srpskih zvaničnika, a transkript tog svedočenja je danas uveden u dokaze protiv Vlastimira Đorđevića.

Nakon rata, svedok je kao predsednik Saveta za ljudska prava i slobode istraživao i druge zločine nad kosovskim Albancima, među kojima je ubistvo 74 osobe, 22. maja 1999. godine nedaleko od Vučitrna. Kadriu tvrdi da su tela žrtava utovarena na kamion i prebačena na poligon Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Batajnici za šta je, po njegovom mišljenju, "odgovoran optuženi" koji "treba da kaže gde su tela", "prođe kroz katarzu" i "olakša sebi dušu". Predsedavajući sudija Parker je tražio od svedoka da se "uzdrži od komentara" a branilac je ukazao da se optuženi smatra "nevinim dok se ne dokaže suprotno".

U unakrsnom ispitivanju, branilac generala Đorđevića je sugerisao da je Savet za ljudska prava istraživao samo zločine koji su počinjeni nad Albancima sa čim se svedok saglasio pošto, kako kaže, "prava Srba nisu kršena". Branilac je takođe sugerisao da su se zajedno sa civilima u izbegličkoj koloni kretali i pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova ali je Kadriu to odbacio kao "besmislicu".

Nakon Kadriua, tužilaštvo je na klupu za svedoke izvelo beogradskog patologa Dušana Dunjića, šefa Instituta za sudsku medicinu Univerziteta u Beogradu, koji je u junu 2001. godine uradio obdukcije oko 300 tela žrtva ekshumiranih iz masovne grobnice na poligonu SAJ u Batajnici, pored Beograda. Tužilac je precizirao da se radi o članovima porodice Beriša koji su ubijeni u Suvoj Reci kao i žrtvama masakra u Meji, 27. aprila 1999. godine. Odgovarajući na pitanja branioca, profesor Dunjić je rekao da žrtve iz prve grobnice - Batajnica 1- nisu imale vojničkih obeležja dok je u drugoj masovnoj grobnici – Batajnica 2 – pokopan muškarac u maskirnim pantalona i još jedan muškarac koji je u džepu imao kanap za čišćenje puščane cevi.

Dijeljenje sadržaja