Advokat iz Kosovske Mitrovice Mahmut Halimi opisao kako je izbegao sudbinu svoja dva prijatelja koji su ubijeni u noći između 24. i 25. marta 1999. godine i pod kojim okolnostima je potom, posle tri nedelje skrivanja, završio u Albaniji


U optužnici protiv bivšeg načelnika resora javne bezbednosti srpske policije Vlastimira Đorđevića, koja ga tereti za ubistva više hiljada i deportacije oko 800.000 kosovskih Albanaca, detaljno se opisuju i događaji u Kosovskoj Mitrovici u proleće 1999. godine. Stanovnici te opštine su, po optužnici, bili prisiljeni da napuste svoje kuće i potraže novi smeštaj u obližnjim selima, da bi u roku od tri nedelje od početka NATO udara bili proterani i iz tih mesta i primorani da u konvojima idu ka albanskoj granici. Upravo takva sudbina je zadesila advokata Mahmuta Halimija, prvog svedoka optužbe o događajima u Mitrovici.

On je u današnjem svedočenju opisao da je, posle više pretećih poruka, 25. marta 1999. godine dobio i jednu "prijateljsku". Telefonom ga je, kaže, pozvala nepoznata ženska osoba i rekla mu da što pre napusti kuću u Kosovskoj Mitrovici jer mu se sprema ubistvo. Na brzinu je pokupio već spremljene stvari i sa ženom i četvoro dece se autom odvezao do obližnjeg sela Žabar i tako izbegao sudbinu svojih prijatelja - sindikalnih aktivista Latifa Beriše i Agima Hajrizija – koji su ubijeni u noći između 24. i 25. marta 1999. godine.

Tri nedelje kasnije, sredinom aprila, kroz Žabar je pod pratnjom policije prošla kolona izbeglica u kojoj je, po Halimijevoj proceni, bilo 25 do 30 hiljada ljudi. Meštanima je naređeno da im se priključe, pa je i svedok sa porodicom 17. aprila krenuo ka albanskoj granici. Tvrdi da je video da su policajci još pre dolaska konvoja u Žabar pretresli sve izbeglice i da su se pljačke i maltretiranja nastavili do same granice.

Na sugestiju branioca Veljka Đurđića da policija nikome na granici nije oduzela lične dokumente, što se prema iskazima svedoka iz drugih delova Kosova često dešavalo, Halimi je rekao da je to tačno, ali da su policajci pre granice na kontrolnim punktovima oduzimali dokumenta ljudima i spaljivali ih. Tek kada je prešao granicu, shvatio je da je u putnoj torbi uspeo da "prošvercuje" svoj važeći pasoš.

Nastojeći da ospori kredibilitet svedoka, branilac ga je podsetio na dane kada je u Mitrovici radio kao advokat i kada je, kako je sam priznao na suđenjima Slobodanu Miloševiću i "Kosovskoj šestorki", davao mito srpskim sudijama. Kada je Halimi odgovorio da je to bio jedini način da "Albanci dođu do pravde na Kosovu", Đurđić ga je pitao da li smatra da je u tom slučaju "ispunjavao moralne uslove" da se posle NATO bombardovanja prijavi na sudijsku funkciju u Okružnom sudu. "Kada se završio rat, ostavili smo iza sebe sve loše stvari i ono što smo bili prinuđeni da činimo", rekao je Halimi. On je, inače, predsedavao većem koje je nakon NATO intervencije bivšeg policajca Nenada Pavićevića u odsustvu osudilo na 20 godina zatvora zbog ubistva sindikalnog aktiviste Agima Hajrizija.

Pred kraj današnjeg zasedanja, počeo je iskaz Sadije Sadiku, Albanke iz mitrovičkog sela Žabar koja je u proleće 1999. godine snajperom ranjena u kičmu usled čega je ostala nepokretna.

Dijeljenje sadržaja