Povodom pisanja bečkog Noje kronen cajtunga/Neue Kronen Zeitung o navodnoj nagodbi da se na Miloševića primeni "Karadžićeva formula": odustajanje od njegovog privođenja u Hag, pod uslovom da se dobrovoljno ukloni sa vlasti

Spekulacija najtiražnijeg austrijskog dnevnika Noje kronen cajtung/Neue Kronen Zeitung o navodnoj nagodbi između Brisela/Bruxelles, Vašingtona/Washington i beogradske opozicije, po kojoj bi se jugoslovenski predsednik Milošević "džentlmenskim sporazumom" poštedeo od progona i predaje Hagu ukoliko dobrovoljno odstupi sa vlasti, predstavlja klasičan "račun bez krčmara", izjavio je danas za SENSE predstavnik za štampu haškog Tribunala, Džim Lendejl/Jim Landale.

Nakon što su jugoslovenski predsednik i četvorica njegovih bliskih saradnika optuženi za zločine protiv čovečnosti, jedino što Brisel, Vašington i Beograd - kao i sve ostale prestonice zemalja-članica UN - s tim u vezi mogu da urade, jeste da optužene, ukoliko im se nađu na dohvat ruku, uhapse i predaju Hagu. Šta više, ukazuje Lendejl, imaju međunarodno-pravnu obavezu to da učine, budući da im je Tribunal svima dostavio naloge za hapšenje petorice optuženih.

Opisani "džentlmenski sporazum" prevazilazi, čak, i moć glavnog tužioca Haškog tribunala, Luiz Arbur, koja je protiv Miloševića podigla optužnicu. Ukoliko bi se, recimo, Arbur ili njena naslednica, Karla/Carla del Ponte, same ili pod nečijim uticajem "predomislile" u pogledu odgovornosti jugoslovenskog predsednika, ne bi mogle tek tako da povuku optužnicu. Morale bi, naime, da to zatraže od sudije koji je tu optužnicu potvrdio. A to je, u Miloševićevom slučaju, australijski sudija Dejvid Hant/David Hunt. Kako je, potvrđujući optužnicu, sudija Hant posebno istakao da su priloženi dokazi takvi da bi - "ukoliko ih optuženi na suđenju uspešno ne ospore bili dovoljna osnova za njihovu osudu"- teško je verovati da bi on pristao da bez suđenja donese takvu, "oslobađajuću presudu." Tim pre što sve što je do sada objavljeno o nalazima kosovske istrage, ukazuje da se u protekla dva meseca rada na terenu došlo do obilja materijalnih dokaza koji potvrđuju navode iz optužnice.

Jedina šansa da se dođe do takvog "džentlmenskog sporazuma" kojim bi se Milošević "ostavio na miru" bi, po Džimu Lendejlu, bio da Savet bezbednosti UN "promeni mandat Tribunala" i proglasi ga nenadležnim za progon odgovornih za kršenja međunarodnog humanitarnog prava na Kosovu. Za takvu bi odluku morala da postoji saglasnost svih pet stalnih članica Saveta, odnosno svaka od njih bi mogla da je blokira koristeći se pravom veta. Kako trenutno stoje stvari, nema ni minimalnih šansi za realizaciju te - po Lendejlu- "jedine" Miloševićeve šanse.

Što se, pak, paralele sa "slučajem Karadžić" tiče, odnosno tvrdnje bečkog dnevnika da je takav "džentlmenski sporazum" postignut u slučaju bivšeg predsednika Republike Srpske, te da je to razlog što on do sada nije uhapšen, Lendejl primećuje kako bi bilo "vrlo interesantno videti šta bi se dogodilo kada bi Karadžić testirao taj 'džentlmenski sporazum' i izašao iz jazbine u kojoj se krije."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja