Konferencija za štampu Luiz Arbur, glavnog tužioca haškog Tribunala

Uprkos "vrlo agresivnoj retorici, započetoj spekulacijama predsednika Tuđmana o navodnim optužnicama protiv hrvatskih generala... nije došlo do pogoršanja u saradnji Hrvatske sa Tribunalom" - izjavila je danas Luiz Arbur (Louise Arbour), glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Međutim, dodala je, "problem je u tome što saradnja hrvatskih vlasti sa tužilaštvom Tribunala nikada nije bila zadovoljavajuća."

Što se navodnih optužnica protiv hrvatskih generala iz operacije "Oluja" tiče, Arbur je u današnjem razgovoru sa izveštačima iz Tribunala ponovila da se radi o "čistoj spekulaciji", koja se ne zasniva ni na čemu što je Zagrebu saopšteno ili prosleđeno iz haškog tužilaštva. Mada nalazi "interesantnim na kakve je reakcije hrvatskih vlasti naišla i sama hipoteza o optužnicama", Arbur odbija da na bilo koji način potvrdi "da li te optužnice postoje, ili su spremne, i da li su te ličnosti uopšte predmet interesovanja" tužilaštva.

Jedino što je Arbur spremna da potvrdi - i što je učinila čak u tri navrata tokom polučasovnog razgovora sa novinarima - jeste "generalna politika tužilaštva da istražuje slučajeve i prikuplja dokaze o odgovornosti na najvišim nivoima rukovođenja u političkim, vojnim i para-vojnim strukturama." Takva politika je u skladu sa mandatom Međunarodnog suda i nju bi, smatra Arbur, "trebalo da pozdrave sve vlade, pa i hrvatska." A sve vlade, pa i hrvatska, trebalo bi da sa svoje strane "odlučno progone ljude koji su počinili ratne zločine u njihovoj nadležnosti, a koji ne mogu da budu u sferi interesovanja Međunarodnog suda, budući da on nema sredstava da bi sudio svima koji su odgovorni za zločine počinjene od 1991. do danas."

U sferi interesovanja Tribunala, do daljeg, nije ni Fikret Abdić, mada Arbur, u načelu, ne isključuje mogućnost da u kasnijoj fazi traži preuzimanje njegovog slučaja iz nadležnosti b-h pravosuđa. Objašnjavajući postupak u kojem je haško tužilaštvo došlo do zaključka o postojanju "osnovane sumnje" da bi Abdić mogao da bude odgovoran za dela koja mu se pripisuju, Arbur je istakla da su proučavani samo pismeni dokazi koji su Tribunalu dostavljeni iz Sarajeva. "Nismo saslušavali svedoke niti smo procenjivali kredibilitet podnetih dokaza, već samo da li su ti dokazi - prema međunarodnim pravnim standardima - dovoljni ne za osudu, već za hapšenje i pokretanje postupka." A to su, ističe Arbur, "niži standardi" od onih koje tužilaštvo primenjuje u pripremi svojih optužnica.

Komentarišući nedavne razgovore sa Zoranom Kneževićem, ministrom pravde SRJ, glavni tužilac Arbur je ukazala da je do susreta došlo na njenu inicijativu, kako bi se našlo "neko rešenje" za dva ključna problema u odnosima Beograda sa Tribunalom: predaju "Vukovarske trojke" oficira bivše JNA i nastavak kosovske istrage. Za stav Beograda da na Kosovu ne postoji "oružani konflikt" Arbur kaže da je "irelevantan." Primećujući kako i hrvatske vlasti tvrde da u Krajini - tokom operacije "Oluja" - nije bilo "oružanog konflikta" - Arbur kaže da su "pravni stavovi vlada o karakteru konflikta potpuno irelevantni... sve dok te vlade ne sprečavaju našu istragu i naš pristup terenu." Uprkos takvom stavu, Hrvatska nije sprečavala "krajinsku istragu", dok SRJ, odnosno Srbija, haškim istražiteljima onemogućava pristup Kosovu. Arbur je, zato, jugoslovenskom ministru predložila da se "pravni spor" o karakteru kosovskog konflikta razreši pred sudom, a da se u međuvremenu istražiteljima omogući nesmetani pristup mogućim mestima zločina. Ministar Knežević je rekao da će "razmotriti" taj predlog, ali se ni na šta nije obavezao. Uprkos tome, Arbur je "čvrsto rešena" da nastavi kosovsku istragu za koju njeno tužilaštvo, kako ističe, ima "jasnu i nedvosmislenu nadležnost".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja