NATO punom snagom iza haškog Tribunala

Na prvi pogled, Savet NATO je sinoć uputio još jedno "poslednje upozorenje" jugoslovenskom predsedniku i ponovo otpremio u Beograd dvojicu svojih "general-kurira", koji će Miloševića pokušati da uvere kako je "vrag odneo šalu", predočiti mu podužu listu zahteva koji se moraju ispuniti u "roku odmah" i podsetiti ga da i dalje na snazi tzv. naredba za aktiviranje savezničke avijacije iz oktobra prošle godine. U Briselu, dakle, ništa novo, barem na prvi pogled.

Prvi pogled, međutim, vara. Bitna i potencijalno veoma značajna novost sadržana je u činjenici da je NATO - prvi put od početka ne samo kosovske, već i ukupne balkanske krize - svim svojim autoritetom i kapacitetom stao iza Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Konstatujući da masakr u selu Račak predstavlja "flagrantnu povredu međunarodnog humanitarnog prava", Savet NATO je u prvi plan istakao zahteve za punom saradnjom jugoslovenskih vlasti sa haškim Tribunalom, kao i za osiguranje "momentalnog i neometanog pristupa" Kosovu glavnog tužioca Luiz Arbur (Louise Arbour) i finskog tima eksperata za sudsku medicinu, zaduženog za ekshumaciju kosovskih masovnih grobnica. Pored toga, od jugoslovenskih se vlasti zahteva da Tribunalu dostave imena naredbodavaca i učesnika u prošlonedeljnom masakru, te da iste - ukoliko to tužilaštvo bude zahtevalo - predaju Hagu radi krivičnog gonjenja i suđenja. Konačno, ali nipošto ne i najmanje važno, NATO konstatuje da je predsednik Milošević "lično odgovoran za ponašanje svojih snaga bezbednosti".

Isticanje u prvi plan pitanja pravde, tj. istrage i kažnjavanja ratnih zločina, je nesumnjiva novost u stavu međunarodne zajednice prema balkanskoj krizi. I do sada su, naravno, svi bili za pravdu, ali ne danas, već sutra... budući da za "danas ima nekih važnijih poslova" kao što su, recimo, osiguranje prekida vatre ili nestabilnog mira, započinjanje pregovora o političkom rešenju, obezbeđivanje saradnje ove ili one strane u konfliktu... Pokazalo se, međutim - najpre u Bosni a potom i na Kosovu - da politika "pravda sutra", umesto da olakšava, samo otežava obavljanje tih "važnijih poslova." Situacija u Bosni bi, danas, bila neuporedivo bolja da su na vreme - pre dve ili tri godine - uhapšeni i isporučeni Hagu optuženi za ratne zločine, na čelu sa Radovanom Karadžićem. Kao što, danas, "kosovska istraga" možda ne bi bila ni potrebna... da je međunarodna zajednica pre tri ili četiri godine bila ozbiljna i odlučna u pogledu progona ratnih zločina i zločinaca, i prinudila jugoslovenske v lasti da sarađuju sa Tribunalom i predaju Hagu optuženu "Vukovarsku trojku" oficira bivše JNA. Jer, logično je pretpostaviti da bi - u tom slučaju - oficiri VJ ili srpske policije koji su vodili "operaciju Račak", dva puta razmislili pre nego što izdaju naredbu kakvu su prošlog petka izdali.

Do sinoćnog saopštenja Saveta NATO, oni koji su u protekle tri godine nekažnjeno kršili svoje obaveze prema Tribunalu mogli su slobodno da parafraziraju onu čuvenu Staljinovu rečenicu za Svetog oca Papu i da prezrivo pitaju: "A sa koliko divizija raspolaže ta Arbur?". Nakon što je sinoć NATO svim svojim autoritetom i kapacitetima stao iza Tribunala i njegovog tužioca, takvo bi pitanje bilo ne samo neumesno, već i vrlo nesmotreno. Utoliko pre što se ista tendencija - punog zaleganja iza Tribunala - poslednjih meseci uočava i u Savetu bezbednosti UN.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja