Zapovednik UNPROFOR, vojni vrh u Hagu i komandan Holandskog bataljona – po oceni parlamentarne komisije - odgovorni za propust da se, jula 1995. u Srebrenici, spreci masovno ubistvo i zaštiti civilno stanovništvo

"Kroz ostavku vlade, Holandija je otvoreno prihvatila svoju odgovornost za greške sopstvene i medjunarodne politike u Srebrenici" u julu 1995. godine. "Masovno ubistvo nije sprečeno i stanovništvo nije zaštićeno" - navodi se u zaključku Komisije holandskog parlamenta koja je u novembru prosle godine sprovela istragu o ulozi holandskih političara, državnih službenika i vojnika u srebreničkoj tragediji u julu 1995. godine.

Odgovornost za propust da se spreči masakr više od sedam hiljada muškaraca i deportacija oko 25.000 žena i dece, prema danas objavljenom izveštaju, snose holandski vojni vrh koji je od civilnih vlasti sakrivao informacije o tome šta se dogadja u Srebrenici, zatim komanda Holandskog bataljona u Potočarima koja je pogrešno procenila razvoj u Potočarima i nije na vreme obavestila komandu UN o zbivanjima nakon ulaska srpskih snaga, kao i tadašnji zapovednik UNPROFOR, francuski general Žanvije/Janvier, koji je odbio da Holandjanima pruži vazdušnu podršku mada su stekli svi uslovi za delovanje savezničke avijacije.

Procena holandskog bataljona da se napad srpskih snaga može zaustaviti samo uz podršku iz vazduha, navodi se u izveštaju, nije naišla na adekvatan odgovor komande UN. "Devetog i desetog jula 1995. stekli su se svi uslovi za angažovanje avijacije". "Za odlaganje podrške iz vazduha komisija smatra odgovornim komandanta snaga UN generalu Žanvijea", navodi se u izveštaju.

Kao i Holandski institut za ratnu dokumentaciju (NIOD), nakog čijeg je izveštaja, u aprilu prošle godine vlada u Hagu podnela ostavku, parlamentarna komisija je u svom izveštaju naglasila da je Holandski bataljon u sastavu UN "u Srebrenicu upućen sa nejasnim mandatom i neadekvatno opremljen", kao i da je u odsudnom trenutku ostao bez podrške saveznika - zemalja članica UN angažovanih u UNPROFOR.

Odgovornost saveznika što srebrenički zločin nije sprečen komisija vidi i u nedostatku saradnje obaveštajnih službi pojedinih savezničkih zemalja sa pripadnicima holanskog bataljona. Zbog restriktivnih pravila UN kada je reč o obaveštajnom radu, Holandjani nisu bili u mogućnosti da dodju do važnih informacija a "oni koji su do njih došli nisu ih razmenjivali sa ostalim zemljama angažovanim u UNPROFOR".

Odgovornost vlasti u Hagu komisija uglavnom vidi u procesu donošenja odluka o upućivanju holanskog bataljona u "zaštićenu zonu UN". Vlada je morala da bude svesna rizika kojem je holandski bataljon bio izložen angazovanjem u Srebrenici, ocenjuje komisija i navodi da je koordinacija izmedju Ministarstava odbrane i spoljnih poslova bila "nedovoljna".

Ipak, primarnu odgovornost za počinjene zločine, po oceni parlamentarne komisije, snose "pojedinci iz vojnog i političkog rukovodstva bosanskih Srba". Od holandske vlade se, zato, traži da "veći prioritet da zahtevu za hapšenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića kako bi im bilo sudjeno pred Medunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju." Svako dalje odlaganje njihovog privodjenja pravdi je, smatra komisija, "neprihvatljivo". (kraj)

Dijeljenje sadržaja