Konferencija za štampu u haškom Tribunalu

Rok za prepuštanje slučaja vukovarske Ovčare u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ističe u petak, 12. februara - objasnio je danas predstavnik za štampu haškog Tribunala, Džim Lendejl (Jim Landale). Tada će, naime, proći 60 dana od kako je jugoslovenskim vlastima formalno uručena odluka Pretresnog veća I od 10. decembra prošle godine, kojom se zahteva "obustavljanje postupka protiv Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića", započetog pred Vojnim sudom u Beogradu, kao i izvršenje naloga za njihovo hapšenje i predaju Tribunalu. Ukoliko do petka jugoslovenske vlasti ne ispune ove zahteve, Pretresno veće - rekao je Lendejl - "može tražiti da predsednik Tribunala iznese slučaj pred Savet bezbednosti." Ne treba sumnjati da će se upravo to i dogoditi: predsednica Mekdonald (McDonald) je o tom slučaju dva puta prošle godine pisala Savetu bezbednosti, u kojem je već krajem decembra cirkulisao nacrt rezolucije o odbijanju jugoslovenskih vlasti da predaju optužene oficire. U tom nacrtu, kako je SENSE već javio, predviđala se zabrana putovanja "visokih zvaničnika SRJ i odraslih članova njihovih porodica" u sve zemlje-članice UN, kao i blokiranje njihovih bankarskih računa u tim zemljama. Razmatranje ove rezolucije odloženo je do isteka roka u kojem je SRJ morala da "vukovarsku trojku" preda Tribunalu, dakle do sledećeg petka, te se može očekivati da će sankcije protiv "visokih zvaničnika i odraslih članova njihovih porodica" biti uskoro stavljene na dnevni red Saveta bezbednosti.

Probleme sa Tribunalom, međutim, nemaju samo u Beogradu. U Hagu je danas saopšteno da je Pretresno veće III izdalo obavezujuće naloge vlastima Hrvatske i Federacije BiH da najkasnije za 60 dana predaju tužiocu određena dokumenta, relevantna za predstojeće suđenje Dariju Kordiću i Mariju Čerkezu. Takvi su zahtevi, ranije, upućeni i u vezi sa generalom Blaškićem, čije se suđenje privodi kraju, ali su se Zagreb i Sarajevo o njih, uglavnom, oglušili, odnosno predali su samo mali broj traženih dokumenata, što je zamenik glavnog tužioca Grehem Bluit (Graham Blewitt) na današnjoj konferenciji za štampu ocenio "neprihvatljivim." Zagreb, takođe, još nije izvršio nalog za predaju Mladena "Tute" Naletelića i Vinka "Štele" Martinovića, protiv kojih je krajem decembra prošle godine u Hagu podignuta optužnica za ratne zločine u Mostaru. Tim povodom je Sekretarijat Tribunala, kako je danas saopšteno, od hrvatskih vlasti pismeno zatražio da odgovore šta su do sada preduzele da bi izvršile nalog za predaju optuženih i kakve su im, s tim u vezi, namere.

Nakon razgovora sa delegacijom Republike Srpske koja je prošle nedelje bila u poseti Tribunalu, tužilaštvo očekuje značajno poboljšanje odnosa sa Banja Lukom. Na pitanje da li su predstavnici Republike Srpske obećali da će biti aktivniji u hapšenju optuženih, Bluit je odgovorio kako je o tome "bilo reči", ali nije hteo da ulazi u detalje. Kao posebno značajno je, ipak, istakao da delegacija Banja Luke - u razgovoru na tu temu - nije ukazivala "ni na kakve pravne ili ustavne prepreke, na koje su se ranije pozivali."

Mada jugoslovenske vlasti još nisu izdale vize glavnom tužiocu i njenom istražiteljskom timu, kosovska istraga je u toku - rekao je danas Bluit. Tužilaštvo je u kontaktu sa finskim ekspertima za sudsku medicinu koji su u Prištini učestvovali u obdukciji žrtava masakra u selu Račak i očekuje da će uskoro dobiti i njihov izveštaj. Bluit je, takođe, potvrdio da tužilaštvo "blisko sarađuje" sa organizacijom "Hjumen Rajts Voč" (Human Rights Watch) koja je prikupila iskaze mnogih očevidaca masakra u Račku i drugih kosovskih zločina. "Imamo značajne koristi od njihovih istraga" - istakao je danas zamenik glavnog tužioca Tribunala.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja