Predsednik SRJ Vojislav Koštunica za SENSE, pred odlazak iz Vašintona:

Nagoveštaj da će se iz Beograda povući neki iznuđeni potezi pre ultimativnog roka koji je postavio američki Kongres (31. mart). Zainteresovanost SAD za doprinos SRJ borbi protiv međunarodnog terorizma

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica otputovao je u Beograd sa ''viškom prtljaga'' optimizma, u odnosu na onaj koji je imao prilikom dolaska u SAD. U razgovorima sa brojnim članovima Kongresa i državnim tužiocem Džonom Aškroftom/John Ashcroft, Koštunica je - kako nam je rekao pred odlazak iz Vašingtona - naišao na prilično razumevanje domaćina u odnosu glavne teme koje pokretao: uspostavljanje ''minimalne i funkcionalne'' srpsko-crnogorske federacije, vraćanje SR Jugoslaviji statusa ''najpovlašćenije nacije'' u trgovini sa SAD i, uopšte, oko podrške ekonomskim i demokratskim reformama koje je, posle rušenja Miloševića, počela nova vlast u Beogradu.

Juče ujutru - u vreme ''molitvenog doručka'', koji je bio i povod za ovu kratkotrajnu posetu jugoslovenskog predsednika Vašingtonu - stigla je vest od odluci savezne vlade u Beogradu da se od 1. marta konačno obustavi dalja finansijska pomoć oružanim snagama Republike Srpske. Koštunica nije komentarisao tajming donošenja te odluke, ali je sa zadovoljstvom konstatovao da je time ispunjen jedan od tri preduslova za nastavljanje , i posle 31. marta, američke bilateralne pomoći i podrške SR Jugoslaviji u međunarodnim finansijskim i ostalim institucijama.

Za problem preostalih albanskih političkih i ostalih zatvorenika u srpskim zatvorima - takođe evidentiran u pomenutom američkom zahtevu Beogradu - Koštunica je najavio da će uskoro biti razrešen ''jednom vrstom njihove razmene'' za Srbe zatočene na Kosovu.

A, na pitanje šta će biti sa prvom i najvećom preprekom na tom putu - problemom (ne)saradnje Beograda sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine - jugoslovenski predsednik je za SENSE rekao sledeće:

''Govorili smo o potrebi da se pitanje saradnje sa Hagom pravno reguliše. Na to je ovih dana ukazivao u Vašingtonu i g. Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine Jugoslavije...U svakom slučaju, kad je reč o tom 31. martu i Hagu - postoje neke stvari koje mi moramo da uradimo zbog sebe. A, to znači da to pitanje moramo da rešimo na jedan principijelan način, jer je to pitanje koje pogađa i nas kao državu, imajući u vidu činjenicu kakve su implikacije tog procesa. Mislim da će se tu stvari menjati''.

Prema Koštuničinim rečima, njegov dolazak u Vašington na nacionalni ''molitveni doručak'' predstavljao je, pre svega, ''simboličan gest podrške Americi u otklanjanju posledica onoga što ju je pogodilo 11. septembra, kao i u suprotstavljanju jednom velikom svetskom zlu, koje se zove terorizam''. Bila je to istovremeno i prilika, kako je rekao predsednik SRJ pred odlazak iz Vašingtona, da se sagovornici iz Kongresa i administracije podsete na učinak nove vlasti u Beogradu u smirivanju situacije na jugu Srbije, kao i u doprinosu srpske strane – preko angažovanja u nedavnom izbornom procesu - u realizaciji Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 na Kosovu.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja