Ako su tačne tvrdnje branilaca Dragana Nikolića da je njihov klijent uhapšen u Smederevu - to bi značilo da Srbija gubi status bezbednog utočišta za optužene za ratne zločine. Da li je u pitanju širenje "domašaja" SFOR na optužene koji žive, ili se kriju, u Srbiji, ili se radi o lokalnim "lovcima na glave" koji su se polakomili za nagradom od 5 miliona dolara koju je za hapšenje optuženih raspisala američka administracija?

U tužilaštvu Haškog tribunala odbijaju da komentarišu tvrdnje branilaca Dragana Nikolića, bivšeg komandanta logora Sušica, prema kojima je njihov klijent uhapšen navodno u Smederevu, a ne "u severnoj Bosni" - kako su u subotu saopštili predstavnici SFOR i NATO. "Nije naša praksa da komentarišemo medijske izveštaje" - izjavio nam je tim povodom predstavnik za štampu tužilaštva, Pol Rizli/Paul Risley, ukazujući da "mesto i način hapšenja optuženih nemaju uticaja na nadležnost Tribunala".

Mesto i način hapšenja Dragana Nikolića, zvanog "Jenki", optuženog u čak 80 tačaka za zločine koji su 1992. izvršeni u logoru Sušica kod Vlasenice, mogli bi međutim da imaju uticaja po bezbednost onih optuženih za ratne zločine koji žive u Srbiji, ili su u njoj potražili i našli skrovište. Ukoliko je, naime, tačna tvrdnja Nikolićevih branilaca, to bi značilo da ni Srbija "nije više ono što je bila", to jest bezbedno utočište za begunce od međunarodne pravde.

Srbija je taj status mogla da izgubi iz dva razloga, koji se međusobno ne isključuju. Prvo, to bi moglo da znači da se međunarodna zajednica odazvala apelu glavnog tužioca Karle/Carle del Ponte koja je krajem prošle godine pozvala Savet bezbednosti da nađe "kreativne načine" za hapšenje onih optuženih koji su "izvan domašaja SFOR." Ako je Nikolić zaista uhapšen u Smederevu, to bi značilo da Srbija - odnosno optuženi za ratne zločine koji se u njoj kriju ili otvoreno žive - nisu više "izvan domašaja SFOR", odnosno njegovih specijalnih snaga za tajne operacije. Ako je verzija odbrane tačna, moglo bi se reći da je operacija planirana "kreativno" i izvedena profesionalno, a da li je bila legalna - odlučiće sudije, ukoliko branioci ulože prigovor na legalnost hapšenja.

Sličan prigovor je svojevremeno uložila odbrana Stevana Todorovića, optuženog za zločine u Bosanskom Šamcu, tvrdeći da je on "kidnapovan" na Zlatiboru i zatim isporučen pripadnicima SFOR na drugoj obali Drine, čime je, po njoj, povređen teritorijalni integritet SRJ. Prvostepeno veće je taj prigovor odbacilo, ali ostaje još da se o njemu izjasni i Žalbeno veće. Pri odlučivanju o tome - kako je krajem prošle godine u intervjuu za SENSE istakla bivša predsednica Tribunala, Gabrijel Kerk Mekdonald/Gabrielle Kirk McDonald, sudije moraju da imaju u vidu i "praktičnu stranu situacije." Jer, kako je rekla, "ako Srbija odbija da preda optužene i to ne krije, onda to moramo da imamo u vidu pri razmatranju pod kojim je uslovima neki od optuženih doveden pred Tribunal." Drugim rečima, sudije treba da odmere iz čega proističe veća šteta: iz odbijanja Srbija da ispuni svoje međunarodno- pravne obaveze, ili iz "kreativnih akcija" međunarodnih snaga preuzetih sa ciljem da se optuženi privedu pravdi.

Ako je verzija odbrane tačna i ako su Nikolića zaista ugrabili "civili" koji su govorili srpski i koji su ga neopaženo Dunavom, Savom i Drinom dopremili do Bosne i isporučili SFOR, ne može se isključiti da je operacija izvedena u "privatnoj inicijativi", od strane lokalnih "lovaca na nagradu" koju je za optuženima raspisala američka administracija. U osiromašenoj zemlji, sa velikim brojem paravojnika koji su ostali bez "posla", tj. rata i ratnog plena, moglo bi da bude dosta kvalifikovanih kandidata za "lovce na glave", spremnih da za par desetina ili stotina hiljada dolara "spakuju" optužene i predaju ih nadležnima za njihov transfer u Hag. Smatrajući da je "izvan domašaja SFOR", Dragan Nikolić je mogao da bude laki plen "lovaca na glave" koji bi, nakon prvog uspešnog "lova", mogli potražiti i neke od krupnijih "zverki" (poput, recimo, Ratka Mladića ili Radovana Karadžića) koje bi im mogle doneti i mnogo značajnije nagrade - čak do 5 miliona dolara.

Ko je i kako "spakovao" Nikolića verovatno se nikada neće saznati, ali ukoliko se zaista radilo o lokalnim "lovcima na glave", bio bi to drugi razlog da se zaključi kako ni Srbija "nije više ono što je bila", te da se optuženi za ratne zločine čak ni u njoj ne mogu više osećati bezbedno. Ne samo zbog proširenog "domašaja" i "kreativnosti" međunarodnih snaga već i zbog domaće "privatne inicijative."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja