Veštak odbrane za telekomunikacije ostao pri tvrdnjama o nepouzdanosti prijema na radio uređajima koji u leto 1995. godine bili na raspolaganju tadašnjem zapovedniku združenih snaga policije RS Ljubomiru Borovčaninu. Dopunsko svedočenje beogradskog forenzičara Dušana Dunjića


Na poziv odbrane Ljubomira Borovčanina vojni veštak za telekomunikacije Jovo Marković analizirao je sistem veza koji je tokom srebreničke operacije bile na raspolaganju tadašnjem zapovedniku združenih snaga policije RS. U unakrsnom ispitivanju, tužilac je nastojao da ospori tezu odbrane da Borovčaninov radio uređaj, prema merenjima koja je njen ekspert sproveo, nije imao prijem u određenim delovima srebreničke enklave

Tužilac je Markoviću pokazao deo video snimka koji je beogradski novinar Zoran Petrović Piroćanac napravio 13. jula 1995. vozeći se s Borovčaninom po tom području. Tužilac je ukazao da se na snimku vrlo razgovetno može čuti radio uređaj kojim je u tom trenutku Borovčanin komunicirao sa nekim od podređenih.

Ne sporeći da je prijem u tom trenutku "očigledno bio kvalitetan" ekspert odbrane je primetio da video snimak "ne pruža druge važne" podatke a to je gde se automobil tačno nalazio u tom trenutku, te koliko je Borovčaninov sagovornik bio udaljen od tog mesta. Činjenica da je prijem na radio uređaju u jednom trenutku bio dobar nije prema svedoku odbrane pouzdan dokaz da je to uvek bio slučaj.

Vojnog veštaka za telekomunikacije je na klupi za svedoke zamenio profesor sudske medicine iz Beograda Dušan Dunjić koji je, kao zajednički svedok odbrane četvorice optuženih već svedočio na početku dokaznog postupka odbrane u junu ove godine, ali ga Borovčaninov tim tada nije ispitao. Za potrebe njegove odbrane beogradski forenzičar ograničio se na analizu samo dve lokacije na kojima su pronađena i ekshumirana tela žrtava u Potočarima i na livadi kod Sandića.

Izveštaji o autopsiji sedam tela ekshumiranih u Potočarima i 23 u Sandićima, su prema Dunjiću nepotpuni i površni i ne pružaju pouzdan odgovor o načinu i uzroku smrti tih osoba. Oba izveštaja je sastavio isti odbukcijski tim tužilaštva - 2004. za Sandiće i 2006. za Potočare. Mada oba smatra manjkavim, Dunjić ukazuje da je izveštaj iz 2006. godine "mnogo oprezniji u pristupu i zaključcima o uzroku smrti" osoba čiji su ostati pronađeni.

Razlog je, po Dunjiću, u tome što su forenzičari tužilaštva 2004. godine bili "pod mnogo većim uticajem međunarodnih organizacija" koje su smatrale da se, bez obzira za zakone struke, "može utvrditi uzrok smrti kod svih žrtava". Nakon "burnih reakcija stručne javnosti" u koje Dunjić, uključuje i sopstvena svedočenja pred Tribunalom, forenzički tim tužilaštva se 2006. opredeljuje za "opreznije i pouzdanije stručne metode zaključivanja".

Nalazom beogradskog profesora odbrana nastoji da pobije dokaze tužilaštva o planskom i organizovanom karakteru masovnih pogubljenja srebreničkih Muslimana u leto 1995. godine. Teza odbrane je da su tela ekshumirana iz masovnih grobnica zapravo žrtve stradale u sukobima ili sa snagama VRS ili sa pripadnicima drugih jedinica armije BiH koje su se protivile povlačenju iz enklave.

Dijeljenje sadržaja