Home



SKIDANJE GORE OD SMRTI




Na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, optuženim za zločine u Višegradu, svedočili majka i sin koji su 14. juna 1992. uspeli da pobegnu iz žive lomače u Pionirskoj ulici. Govorili o poniženjima kojima su izloženi pre nego što je zapaljena kuća sa oko 70 zatočenih Bošnjaka, od kojih se samo sedam spasilo

Milan i Sredoje Lukić u sudnici TribunalaMilan i Sredoje Lukić u sudnici Tribunala

Dvoje preživelih iz masakra u Pionirskoj ulici u Višegradu, majka i sin zaštićeni pseudonimima VG-18 i VG-84, svedočili su o 14. junu 1992. godine kada je u jednoj kući u višegradskoj Pionirskoj ulici živo zapaljeno oko 70 Bošnjaka iz sela Koritnik. Njihove pisane izjave uvedene su u dokaze, a svedoci su ukratko opisali šta se tog dana događalo.

Kada je sa majkom i oko 70 komšija zatvoren u kuću u Pionirskoj ulici, VG-84 je imao nepunih 14 godina. Tokom kratkog tužiočevog ispitivanja ispričao je da se u toj kući pored njega nalazilo još oko 15 dece, kao i jedna beba stara samo dva dana. Kaže da nije mogao pretpostaviti da će sa 14 godina “goreti u vatri”, pa se “igrao do poslednjeg trenutka”.

Odgovarajući na pitanja branilaca Milana i Sredoja Lukića svedok je potvrdio da pre tog dana nije poznavao optužene, ali da je njihova imena čuo od starijih ljudi koji su ih prepoznali kada su došli da im oduzmu “novac i zlato”. Rekao je da su, od odlaska JNA iz Višegrada, “svi strahovali” kada se pomenu Lukići, jer se govorilo da idu po muslimanskim selima i “pale kuće i odvode ljude”. Nije, međutim, mogao da ih identifikuje u sudnici jer je, kako je rekao, bio “suviše mlad da bi tačno zapamtio lica”.

U delu iskaza otvorenom za javnost VG-18, domaćica iz Koritnika i majka svedoka VG-84, govorila je o poniženjima i maltretiranju zarobljenih žena koja su prethodila spaljivanju. Primoravanje da se, zajedno sa ostalim ženama, skida gola bilo joj je, kako je rekla, “gore nego smrt”. Svedokinja je takođe ispričala da je Milan Lukić tokom popodneva izveo dve mlade devojke na nekoliko sati, ali da je sve bilo “stid” da ih pitaju šta se sa njima dešavalo, uprkos tome što su pretpostavljali da su bile silovane.

“Boli me što je moje selo ostalo pusto”, rekla je na kraju vidno uznemirena svedokinja, dodajući da nakon 14. juna 1992. ima trajne probleme “sa živcima i visokim pritiskom” svaki put kada se seti ovog događaja.

Suđenje Milanu i Sredoju Lukiću biće nastavljeno u ponedeljak kada će VG-18 odgovarati na pitanja branilaca.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 378

ZAČARANI KRUG: Traganje za pravdom od nemila do nedraga
NEPOŠTOVANJE SUDA: Četiri meseca zatvora za nevoljnog svedoka
OMETANJE PRAVDE: Ko je učestvovao u operaciji "spasavanja Haradinaja"
SVJEDOK KARAKTERA: Beara bez predrasuda - tužilac bez pitanja
TRI RATNA DRUGA: Dvojica na optuženičkoj a treći na klupi za svedoke