U podnesku predraspravnom veću, kojim traži da se Zdravku Tolimiru dodeli stalni branilac, tužilaštvo obrazlaže kako optuženi, koji se sam zastupa, "taktikom opstrukcije" nastoji da "poremeti i zaustavi" postupak po optužnici koja ga tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine


Zdravku Tolimiru bi "u što kraćem roku trebalo dodeliti stalnog branioca" smatra tužilaštvo koje je ovaj zahtev obrazložilo u podnesku upućenom predraspravnom veću 29. aprila ove godine.

Bivši Mladićev pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove u Glavnom štabu VRS tereti se za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. godine u Srebrenici i Žepi. Postupak protiv njega se u Tribunalu vodi od maja prošle godine kada je uhapšen i od kada se, pozivajući se na Pravila postupka, sam zastupa pred sudom.

Tužilaštvo upozorava na "očiglednu nameru optuženog da ometa" predraspravni postupak i ukazuje da će ometati i suđenje kada počne. Tolimirova opstrukcija se, po tužilaštvu, "jasno pokazuje kroz obrazac njegovog ponašanja": samovoljno odbijanje da primi bilo kakav materijal (pisani, audio ili video) od tužilaštva i zabrana njegovim pravnim savetnicima da to učine; "učestalo ometanje rasprave na statusnim konferencijama", odbijanje da prihvati obuku za korišćenje elektronske baze podataka; i odbijanje da se sastane sa predstavnicima tužilaštva radi obelodanjivanja dokaza.

Tužilaštvo podseća i na standarde koji su po pitanju dodele branioca ustanovljeni u slučajevima Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Prema odlukama Žalbenog veća u tim predmetima, "namerna ili nenamerna opstrukcija optuženog može biti dovoljan osnov za ograničenje prava da se sam zastupa". Optuženi na to mora biti "jasno upozoren" a ograničenje prava na samozastupanje treba svesti na minimum neophodan da se obezbedi pravično i ekspeditivno suđenje.

Svi navedeni standardi su u Tolimirovom slučaju zadovoljeni, tvrdi tužilaštvo, ilustrujući to dokumentima o neuspelom uručivanju dokumenata i propalim sastancima sa predstavnicima optužbe. Navode se takođe primeri upornog ometanja statusnih konferencija zahtevima da mu se dokumenti dostavljaju isključivo na ćirilici, mada je Žalbeno veće to već odbacilo. Tužilaštvo smatra da je Tolimir već jasno upozoren od strane sutkinje Prost koja mu je ukazala da će odbijanje da prihvati obelodanjena dokumenta "veće morati da sagleda u svetlu njegove namere da se sam zastupa, budući da bi to očigledno moglo dramatično uticati na pravičnost i ekspeditivnost suđenja".

Iz tih razloga, tužilaštvo smatra da bi Tolimiru trebalo dodeliti branioca koji ispunjava uslove Pravilnika o zastupanju optuženih pred Tribunalom. "Jedino tako je moguće obezbediti pravičan i ekspeditivan postupak" , što, prema tužilaštvu, optuženi "svojom taktikom ometanja upravo nastoji da poremeti, uspori i zaustavi".

Dijeljenje sadržaja