Zaštićeni svedok optužbe na suđenju Vojislavu Šešelju opisao teror dobrovoljaca Srpske radikalne stranke nad zatočenim zvorničkim Muslimanima. Komandant "šešeljevaca", vojvoda Miodrag Vuković Ćele je na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" na smrt pretukao jednog starijeg zatočenika


U optužnici protiv Vojislava Šešelja se navodi da su dobrovoljci koje je regrutovala Srpska radikalna stranka učestvovali u surovim mučenjima i ubistvima bosanskih Muslimana od aprila do jula 1992. godine u fabrici obuće "Standard", fabrici crepova "Ciglana", na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" i u Domovima kulture u Drinjači i Čelopeku. Svedok optužbe sa pseudonimom "VS-1013" i merama zaštite lika i izmene glasa je bio zatočen na prve tri navedene lokacije i danas je opisao niz zločina koje su na tim mestima počinili takozvani šešeljevci.

Svedok i još četvorica njegovih prijatelja su zarobljeni 4. maja 1992. godine pri pokušaju da napuste Zvornik. Odvedeni su u direkciju fabrike "Standard" gde su narednih dana više puta brutalno pretučeni od strane grupe srpskih vojnika iz Loznice. Iako nisu učestvovali u prebijanjima, u zgradi su se nalazili i "šešeljevci" od kojih je svedok identifikovao šestoricu. Vođa grupe je, kaže, bio vojvoda Ćele, a pored njega tu su bili i izvesni major Toro i dobrovoljci sa nadimcima Pufta, Zoks, Saša i Sava. U direkciji "Standarda" oni su samo pretili zatočenicima, a pretnje su ispunili narednih dana kada su svedok i drugi zatočenici premešteni u magacin na poljoprivrednom dobru "Ekonomija", gde je već bilo 15-20 muslimanskih muškaraca.

"Dvomesečno zatočeništvo na 'Ekonomiji' je najteži period u mom životu koji ni najvećem dušmanu ne bih poželeo", rekao je svedok pre nego što je počeo sa opisivanjem torture kojoj su on i drugi zarobljenici bili izloženi. Njemu je tokom jednog mučenja slomljeno rame, a osim što su ih srpski vojnici i dobrovoljci prebijali, bili su, kaže, izloženi svakodnevnim ponižavanjima i primoravani i da se tuku između sebe. Tvrdi da su glavni batinaši bili Lozničani, ali da su im se pridruživali "šešeljevci".

Jedne noći u magacin je, prisećao se svedok, ušao vojvoda Ćele, naterao sve zatočenike da se skinu do pojasa, kleknu i mole Isusu Hristu, a dvojicu je izveo ispred zgrade i počeo da ih bije. Nedugo zatim, stariji od dvojice izvedenih je krvav i skoro nepokretan dopuzao do magacina gde je ubrzo umro. Ćeletov teror je prekinut kada se tome usprotivio "arkanovac" sa nadimkom "Niški" rekavši da su mu zatočenici potrebni za rad i da ih zato ne bi trebalo pobiti. Inače, vojvoda Ćele je nadimak dobrovoljca SRS Miroslava Vukovića, jednog od komandanata dobrovoljaca SRS koje je Vojislav Šešelj u proleće 1993. godine proizveo u čin vojvode. Osim njega, u zločinima nad Muslimanima na "Ekonomiji" su, ispričao je svedok, učestvovali i major Toro i Sava koji su teško pretukli zatočenika Abdulaha Buljubašića.

Posle izvesnog vremena svedok je sa još dvadesetak zatočenika premešten u fabriku crepa, poznatu kao "Ciglana", odakle su po naređenju Pufte i drugih "šešeljevaca" odlazili u Zvornik da za njihov račun pljačkaju muslimanske kuće. Zadatak im je bio da utovaraju građevinski materijal i druga dobra u kamione. Osim što je primoravao zatočene Muslimane da pljačkaju imanja svojih sunarodnika, Pufta je, kaže svedok, jedne noći došao u "Ciglanu", izveo Ismeta Čiraka i zaklao ga. Njegovo telo je sa još dvojicom "šešeljevaca", Sašom i Zoksom, odvezao belim stojadinom u nepoznatom pravcu.

Svedok je sredinom jula prebačen u logor u Batkoviću odakle je pušten 4. decembra 1992. godine. Tamo je sreo bivše zatočenike Doma kulture u Čelopeku koji su mu ispričali da su preživeli torturu u kojoj su učestvovali "šešeljevci" Pufta, Zoks i Toro.

Pred kraj današnjeg zasedanja optuženi Vojislav Šešelj je počeo unakrsno ispitivanje svedoka koje bi trebalo da završi do kraja sutrašnjeg radnog dana.

Dijeljenje sadržaja