Bivši šef prištinskog Medija centra tvrdio da je 1998. i 1999. godine sloboda medija na Kosovu bila toliko velika da su pojedini listovi na albanskom jeziku bez posledica širili međuetničku mržnju... što se po njemu ne može reći za medije na srpskom jeziku


Opisujući slobodu medija koja je vladala na Kosovu 1998. i 1999. godine, bivši šef Medija centra u Prištini Milivoje Mihajlović je rekao da je u pokrajini tada izlazilo 25 dnevnih i nedeljnih listova, čiji je rad bio van bilo kakve kontrole državnih organa. Svedočeći u odbranu generala Sretena Lukića, svedok je rekao da ga čudi da vlasti nisu zabranile neke od tih listova, budući da su širili međuetničku mržnju.

Kosovski Albanci su, dodao je Mihajlović, na svom jeziku mogli da gledaju i slušaju program Radio-televizije Priština, ali i TV Tirane čiji su signal primali preko satelita. Program je emitovala i ilegalna radio-stranica "Slobodno Kosovo", koja je, po njemu, bila glasilo OVK. Tvrdi da su ta stanica i TV Tirana u vreme NATO intervencije pozivale albanske civile da se isele sa Kosova. Kada ga je tužilac u unakrsnom ispitivanju upitao koliko je često pratio program TV Tirane, Mihajlović odgovara da se to "nije često dešavalo", ali da su ga kolege novinari obaveštavali o njenom izveštavanju.

Pošto je rekao da su albanski mediji izveštavali samo o zločinima nad svojim sunarodnicima, ali ne i o srpskim žrtvama, tužilac ga je suočio sa tvrdnjom da su srpski mediji prećutkivali zločine nad Albancima. Svedok, međutim, odgovara da je na srpskoj strani ipak bilo medija koji su otvoreno govorili o zločinima srpske vojske i policije, pominjući dnevne listove "Danas" i "Blic" i nedeljnik "Vreme".

Mihajlović tvrdi da u vreme rata nije došao do informacija o broju izbeglih Albanaca sa Kosova, pa tako njegov Medija centar ništa o tome nije ni objavio. Tužilac je sugerisao da je preko svojih policijskih izvora morao doći do informacije da je 715.000 ljudi napustilo Kosovo, što se pominje u jednom izveštaju Štaba MUP, a svedok odgovara da tako nešto nije znao i dodaje da bi ga tada, u vreme rata, takva informacija "iznenadila" jer bi mislio da je "preterana".

Opisujući situaciju u Prištini tokom NATO bombardovanja, svedok je negirao teze optužbe da su Albanci bili prisiljavani da napuste svoje kuće i usmeravani ka železničkoj stanici, odakle su deportovani u Makedoniju. Kaže da je krajem marta 1999. godine čuo za ubistvo dvoje Albanaca u Prištini – poznatog advokata Bajrama Keljmendija/Kelmendi i njegovog sina – ali tvrdi da se "u novinarskim krugovima" pričalo da ih je iz koristoljublja ubila jedna "etniški mešovita" kriminalna grupa.

Dijeljenje sadržaja