Prema odbrani Sretena Lukića, policija je zaslužna za otvaranje istrage o ubistvu petoro Albanaca u selu Žegra kod Gnjilana, koje je kasnije okončano presudom od 20 godina zatvora izvesnom Vladi Zmajeviću. Branioci generala Nebojše Pavkovića su prethodno dokazivali kako je on lično naredio procesuiranje tog zločina


Iako su vojni i policijski istražni organi u vreme NATO intervencije 1999. godine podneli stotine krivičnih prijava protiv počinilaca zločina nad kosovskim Albancima, malo ko od okrivljenih je dočekao da bude i osuđen. Jedan od retkih primera revnosnog rada vojnih sudova je slučaj izvesnog Vlade Zmajevića, dobrovoljca 175. motorizovane brigade VJ, koji je osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva petoro Albanaca u selu Žegra nadomak Gnjilana krajem marta 1999. godine. Branioci generala Nebojše Pavkovića su dokazivali da je upravo njihov klijent zaslužan za hapšenje Zmajevića, a u današnjem svedočenju u odbranu policijskog generala Sretena Lukića, bivši načelnik SUP Gnjilane Dušan Gavranić je ponudio drugačiju verziju istog događaja.

Svedok Pavkovićeve odbrane i njegov ratni pomoćnik za moral Mirko Starčević je u oktobru prošle godine tvrdio da je njegov komandant burno reagovao kada je saznao za zločin u Žegri, rekavši: "Ne dozvolite da ja ubijem zločinca, neka ga umesto mene kazni sud". Zato je, po njemu, Zmajević i završio na sudu. Lukićev svedok Gavranić, međutim, kaže da su njemu podređeni policajci odmah pošto su saznali za zločin u Žegri uhapsili Zmajevića i predali ga vojnom tužilaštvu. Osim pomenutih ubistava, u Žegri su, priznao je Gavranić, spaljene i opljačkane mnoge kuće, zbog čega su, kaže, podnesene kivične prijave protiv brojnih vojnika, policajaca i civila. Ubistva, paljevine i pljačke, međutim, nisu bile uzok iseljavanja Albanaca koji su, po njegovom mišljenju, odlazili u strahu od NATO bombardovanja.

Potvrđujući tezu odbrane da Štab MUP za Kosovo, na čijem je čelu bio Lukić, nije izdavao naređenja jedinicama policije na terenu, Gavranić je rekao da je njegov SUP direktive primao od Ministarstva unutrašnjih poslova. Svi SUP-ovi na Kosovu su, kaže, bili odgovorni samo ministarstvu, a Štab MUP su doživljavali kao "pomoćno telo".

Pre Gavranića, u Lukićevu odbranu je svedočio bivši član Odeljenja za vezu prištinskog SUP i član Štaba MUP za Kosovo Miloš Deretić koji je tvrdio da se komunikacija između štaba i jedinica na terenu od početka aprila 1999. godine odvijala otežano. Izveštaji su se, kaže, slali samo preko kurira jer su sve veze bile u prekidu usled NATO bombardovanja.

Dijeljenje sadržaja