Američki Kongres o obavezama SR Jugoslavije prema Međunarodnom tribunalu za ratne zločine

Buduća izjašnjavanja američkih predstavnika o aranžmanima za SRJ u Međunarodnom monetarnom fondu , Svetskoj banci i ostalim finansijskim institucijama zavisiće od stepena tražene saradnje vlasti u Beogradu sa Haškim tribunalom. Poruka iz Kongresa: O blokadi pomoći i podrške se odlučuje u Beogradu, ne u Vašingtonu

Kroz nešto više od dve nedelje, 31. marta, znaće se ne samo da li će se produžiti realizacija američke pomoći Srbiji u vrednosti od 105 miliona dolara, za fiskalnu 2002. godinu, već i da li će SAD nastaviti sadašnju podršku SR Jugoslaviji u međunarodnim finansijskim institucijama. Rok od 31. marta postavljen je kao odrednica u Zakonu o američkoj pomoći inostranstvu, pri čemu su – u članu 575, koji govori o fondu za pomoć Srbiji - precizirana tri uslova čije se ispunjenje traži od vlasti u Beogradu, da bi se nastavila sadašnja američka pomoć i podrška u međunarodnim institucijama.

Uz napomenu da se navedena odredba odnosi samo na Srbiju - sa izuzimanjem Crne Gore i Kosova - Kongres je objavio, u zakonskoj formi, da će se dalja američka pomoć i podrška Beogradu nastaviti posle 31. marta pod sledećim uslovima:

1) Uspostavljanje pune saradnje sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji - što podrazumeva, pored omogućavanja pristupa istražnim organima i uvida u sve dokumente, obezbeđivanje predaje i saradnje u hvatanju i transferu u Hag svih optuženih za ratne zločine koji se nalaze na teritoriji Srbije;
2) Preduzimanje daljih koraka, u skladu sa Dejtonskim/Dayton sporazumom, za okončanje finansijske, političke, bezbednosne i ostale pomoći "koja služi za održavanje separatnih institucija u Republici Srpskoj";
3) Sprovođenje proklamovane politike poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona - uključujući oslobađanje svih preostalih (albanskih) političkih zatvorenika u Srbiji.

Državni sekretar Kolin Pauel/Colin Poeell obavezan je, u ime administracije, da krajem marta obavesti Kongres u kojoj meri su vlasti u Beogradu ispunile ove ultimativne uslove iz zakona koji je na snazi od 1. oktobra prošle godine. Predstavnici administracije tim povodom izražavaju očekivanja da će problem sa stotinak albanskih zatvorenika u Srbiji biti rešen njihovom predajom u nadležnost međunarodnoj upravi na Kosovu, dok je pitanje pomoći Beograda određenim institucijama u Banja Luci skinuto, praktično, sa dnevnog reda nedavnom odlukom jugoslovenske vlade o obustavi svakog daljeg finansiranja oružanih snaga Republike Srpske.

Pitanje (ne)saradnje jugoslovenskih vlasti sa Hagom zadržalo se, međutim, kao glavna prepreka, koja - sudeći prema upozorenjima iz Kongresa i administracije - preti da posle 31. marta ozbiljno poremeti odnose Beograda sa Vašingtonom. Jer, istim Zakonom o pomoći inostranstvu Kongres je naložio američkoj vladi da "predstavnici SAD u međunarodnim finansijskim institucijama glasaju protiv svakog novog projekta za države čije vlasti nisu preduzele potrebne i značajne korake u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza u hvatanju i predaji Međunarodnom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji svih optuženih osoba sa svoje teritorije, kao i da na sve ostale tražene načine sarađuju sa Tribunalom".

Ovom zakonskom odredbom, koja se odnosi na oba entiteta Bosne i Hercegovine (Federaciju BiH i RS), ali i na obe federalne jedinice SRJ (Srbiju i Crnu Goru) i Kosovo, Kongres je odredio i mehanizam za tu najavljenu eventualnu blokadu daljeg pristupa MMF, Svetskoj banci i ostalim vodećim međunarodnom finansijskim institucijama. Konkretno, članom 574 Zakona o američkoj pomoći inostranstvu, na tom terenu sankcionisanja država koje odbiju traženu saradnju sa Haškim tribunalom, predviđeno je sledeće:"Najmanje 10 dana pre svakog glasanja u međunarodnim institucijama o produžetku finansijske ili tehničke podrške ili bespovratne pomoći nekoj od pomenutih država, sekretar za finansije, uz konsultacije sa državnim sekretarom SAD, dužan je da podnese Kongresu pismenu saglasnost za realizaciju predložene pomoći - uključujući objašnjenje za stav SAD o svakom takvom glasanju, kao i detaljan opis lokaliteta, namene i korisnika predviđene pomoći. U sprovođenju te odluke, potrebno je da se državni sekretar i sekretar za finansije konsultuju sa predstavnicima organizacija za ljudska prava i vladinim organizacijama radi obezbeđivanja svih relevantnih informacija".

Zakon o američkoj pomoći inostranstvu, sa ovim svojim "haškim odredbama", stupio je na snagu pre skoro šest meseci, a posle 31. marta videće se da li će početi da se primenjuju i upozoravajuće odredbe iz članova 574. i 575. "O tome se, praktično, odlučuje u Beogradu, a ne u Vašingtonu", rečeno je tim povodom na nedavnoj sednici Komiteta za međunarodne odnose kongresnog Predstavničkog doma.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja