Svedočeći u odbranu generala Lazarevića bivši oficir u pozadini Treće Armije tvrdi da je većina legalno oduzetih i otetih vozila na Kosovu 1999. godine vraćena vlasnicima, mada odbrana to nije mogla da potkrepi dokumentima


Po iskazu bivšeg načelnika za operativno-pozadinske poslove Treće armije VJ, Novice Stamenkovića, Prištinski korpus je u martu 1999. godine, pred početak NATO intervencije, raspolagao sa samo 50 odsto potrebnih vozila. Svedočeći u odbranu komandanta Prištinskog korpusa Vladimira Lazarevića, svedok je objasnio da je nedostajalo oko dve hiljade vozila. Po odbrani, "popuna voznog parka" je vršena legalnom konfiskacijom vozila od građana, a po optužbi – pljačkom.

Svedok je detaljno opisao mehanizam po kojima su vozila oduzimana od građana i preduzeća – svaki automobil, kamion ili autobus bi, kaže, bio uredno zaveden u vojnu evidenciju, kako bi mogao da bude vraćen po ukidanju ratnog stanja. Vojska je u junu 1999. godine, pri povlačenju sa Kosova, vozila odvezla sa sobom u Srbiju pošto, kako je objasnio Stamenković, civilne vlasti u pokrajini nisu funkcionisale, pa nije imala kome da ih razduži. Ipak, tvrdi da je u narednim mesecima i godinama vraćen najveći broj očuvanih vozila, a ako su oštećena ili uništena, vlasnicima je isplaćena odšteta.

Svedok priznaje da je, osim "legalnog oduzimanja", bilo i "pojedinačnih krađa" automobila, ali, tvrdi da je najveći proj počinilaca procesuiran, a automobili su vraćeni vlasnicima. Na pitanje predsedavajućeg sudije da li postoje naređenja Treće armije ili Prištinskog korpusa VJ o povraćaju otetih vozila, Stamenković odgovara da to nije bio posao korpusa, nego vojnih sudova. Lazarevićev branilac je objasnio da je u oktobru ove godine Nacionalnom savetu za saradnju sa Tribunalom podneo zahtev da mu odluke sudova o povraćaju otetih vozila budu prosleđene ako postoje u vojnom arhivu, ali do sada nije ništa dobio.

Posle Stamenkovića, u Lazarevićevu odbranu je svedočio Dragiša Marinković bivši zamenik šefa tima Prištinskog korpusa za saradnju sa Kosovskom verifikacionom misijom. On je u kratkom glavnom iskazu tvrdio da je vojska činila sve da bi međunarodnim posmatračima obezbedila najbolje uslove za rad i dozvoljavala im uvid u aktivnosti vojnih jedinica na svim lokacijama, osim tamo gde "ne bi bili bezbedni".

Dijeljenje sadržaja