Iako ga je više svedoka tužilaštva dovodilo u vezu sa napadom na selo Meja u kojem je, po optužnici, ubijeno više od 300 kosovskih Albanaca, svedok odbrane Vladimira Lazarevića tvrdi da on nije izdavao nikakva naređenja, a da je za masovno pogubljenje civila iz tog mesta čuo tek prošle godine kada je počelo suđenje "Kosovskoj šestorki"


U nastavku suđenja šestorici bivših srpskih političara i generala optuženih za kosovske zločine 1999. godine iskaz je dao penzionisani general Momir Stojanović koji je u vreme NATO intervencije bio načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa. Svedočeći u odbranu komandanta te jedinice Vladimira Lazarevića, Stojanović je više branio sebe nego optuženog generala. Njega je, naime, u svojim iskazima nekoliko svedoka optužbe dovelo u vezu sa napadom vojske i policije na đakovičko selo Meja iz kojeg je 27. i 28. aprila 1999. godine nestalo više od 300 civila čiji su leševi u leto 2001. godine otkriveni u masovnoj grobnici u Batajnici nadomak Beograda.

Bivši kapetan prve klase VJ Nik Peraj je u iskazu na ovom suđenju u avgustu 2006. godine rekao da je pre napada na Meju prisustvovao sastanku u Đakovici na kojem su pored Stojanovića bili komandant i načelnik Državne bezbednosti đakovičkog SUP i još jedan vojni oficir. Tada je, po Peraju, Stojanović rekao da u Caragojskoj dolini, gde se nalazi Meja, treba ubiti bar stotinu Albanaca u znak osvete za ubistvo policajca Prašćevića, inače Stojanovićevog rođaka. Svedok, međutim, tvrdi da je Peraj izrekao lažne optužbe na njegov račun, jer je "ucenjen od OVK da govori neistine".

Osim Peraja, zaštićeni svedok optužbe pod pseudonimom K-73 je rekao da je u aprilu 1999. godine bio u Juniku i da je major Stojanović naredio da vojska očisti Caragojsku dolinu od kosovskih Albanaca. Svedok negira da je to rekao, i objašnjava do on nikada nije komandovao nijednom jedinicom, već da je samo u nekim prilikama prenosio Lazarevićeva naređenja.

Iako je u napadu na Maju učestvovao deo 52. brigade Vojne policije, za koju je bio zadužen Stojanović, on tvrdi da tada nije imao nikakva saznanja da je u Meji počinjen zločin, a naročito ne da je u njemu učestvovala vojska. Za ubistvo više od 300 Albanaca je, tvrdi, čuo tek prošle godine kada je počelo suđenje "Kosovskoj šestorki". Nije promenio iskaz ni kada ga je tužilac pitao da li je ozbiljan kada kaže da sedam godina ništa nije znao za zločin počinjen u akciji u kojoj su učestvovale snage pod njegovom nadležnošću i o kojem je mogao da se informiše preko brojnih vojnih obaveštajnih izvora na terenu, pa čak i od svojih rođaka, budući da je i sam nekad živeo u okolini Đakovice.

Stojanović je, inače, od 2003. do 2005. godine bio direktor Vojno-obaveštajne službe Vojske Srbije i Crne Gore, u vreme kada je suđenje Slobodanu Miloševiću bilo u toku, ali ni tada, kako kaže, nije imao informacija o zločinu u Meji. Priznaje da je 2001. godine "kao i svi građani" saznao da je u Batajnici pronađena masovna grobnica, ali se začudio kada mu je tužilac rekao da je među ekshumiranim leševima pronađeno i više od 300 tela kosovskih Albanaca iz Meje koji su se do tada vodili kao nestali.

Dijeljenje sadržaja