Posle upozorenja predsedavajućeg sudije da svedočenje optuženog generala više liči na "putovanje kroz dokumenta" i priču o opštim stvarima, umesto o konkretnim događajima na terenu, svedok-optuženi pomenuo jedan događaj iz optužnice: ubistvo više stotina Albanaca u selima Korenica i Meja, od kojeg se on brani – alibijem


Pobijajući navod optužnice da nije učinio ništa da spreči zločine nad albanskim civilima 1999. godine, general Vladimir Lazarević je, u nastavku svedočenja u svoju odbranu, ukazao na niz naređenja u kojima kao komandant Prištinskog korpusa zahteva da potčinjene jedinice strogo poštuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava. Ukazujući na veliki broj takvih naređenja, sudija Čohan/Chowhan ga je pitao da li je to značilo da ih podređene jedinice nisu poštovale, pa ih je bilo neophodno ponavljati. Lazarević je odgovorio odrečno, pojasnivši da je često izdavao identična naređenja iz čisto "preventivnih razloga."

Ipak, optuženi general priznaje da je bilo "pojedinačnih slučajeva nepravilnog odnosa prema civilima", ali negira da se radilo o sistematskoj pojavi. U vreme rata na Kosovu, vojni pravosudni organi su, kaže, podneli 245 krivične prijave protiv takvih "nedisciplinovanih pojedinaca", od čega 20 za ubistva. Tužilaštvo, inače, Lazareviću i još petorici bivših srpskih zvaničnika stavlja na teret ubistvo blizu hiljadu i prisilno premeštanje oko 800.000 albanskih civila.

Lazarević negira da je znao za bilo kakav plan proterivanja albanskih izbeglica i tvrdi da je od potčinjenih tražio da zbrinjavaju izbegle Albance i "pomažu policiji" koja radi na njihovom povratku kućama. Još jednom je ponovio da su oni bežali iz straha od NATO i u organizaciji OVK, a nikako pod pritiskom vojske i policije.

Pošto je Lazarevićeve tvrdnje odbrana uglavnom potkrepljivala naređenjima i drugim dokumentima, sudija je upozorio branioca da ispitivanje više liči na "putovanje kroz dokumenta" i priču o opštim stvarima, a manje o konkretnim događajima navedenim u optužnici. Potom je odbrana pokrenula pitanje uloge optuženog generala u napadu na sela Korenica i Meja gde je 27. i 28. aprila 1999. godine ubijeno više stotina civila.

Svedok optužbe Nik Peraj, tada kapetan VJ u jednoj brigadi Prištinskog korpusa, je u avgustu prošle godine tvrdio da je u vreme napada na Korenicu i Meju lično video Lazarevića kako na isturenom komandnom mestu u Đakovici na karti prati tok operacija. Optuženi general tvrdi da tih dana uopšte nije bio na komandnom mestu – 27. aprila je, kaže, bio u Prištini na "skromnoj proslavi" Dana državnosti, a sutradan je učestvovao u selidbi isturenog komandnog mesta Treće armije sa periferije u centar Prištine.

Lazarević je danas okončao svoje petodnevno glavno svedočenje, pa će ga sutra, ako odbrane preostalih optuženih ne budu imale pitanja, unakrsno ispitivati tužilac.

Dijeljenje sadržaja