General Vladimir Lazarević kaže da bi bolje bilo da da su on i drugi visoki vojni oficiri u svojim naređenjima pominjali "objedinjenu" a ne "Zajedničku komandu", jer se, kaže, u tom slučaju "ne bi nalazili tu gde su sada", to jest pred Tribunalom


Budući da je u glavnom svedočenju tvrdio da je Vojska Jugoslavije (VJ) na Kosovu 1999. godine štitila, a ne proterivala albanske civile, tužilac je na početku unakrsnog ispitivanja generala Vladimira Lazarevića pitao zašto je onda u aprilu 1999. godine očišćeno nekoliko albanskih sela oko Đakovice. Suočio ga je sa iskazima kosovskih Albanki Merite Dedaj i Lizane Malaj koje su, svedočeći za optužbu, opisale kako su srpski vojnici - po ulasku u sela Korenica i Guska 27. aprila 1999. godine - proterali žene i decu i odveli muškarce, koji nakon toga više nisu viđeni.

Lazarević kaže da "nema informacije" da je bilo ko iz vojske ili MUP naložio civilima da odu iz tih mesta, niti da su muškarci odvedeni i nestali. Šta više, tvrdi da ne zna da je igde na Kosovu iko ikada proterivao civile. Danas je najavio da će podrobnije informacije o napadu od 27. aprila 1999. godine na Kornicu i Gusku dati neki budući vojni svedoci njegove odbrane, čime je priznao učešće VJ u pomenutoj operaciji.

Pred kraj današnjeg zasedanja, tužilac je počeo ispitivanje o Zajedničkoj komandi vojske i policije za Kosovo, tela koje po Lazareviću nije postojalo dok je po optužnici bilo neformalni organ Slobodana Miloševića za sprovođenje plana o proterivanju kosovskih Albanaca. Tužilac tvrdi da su članovi Zajedničke komande bila četvorica od šestorice optuženih - Šainović, Pavković, Lazarević i Lukić.

Tužilac je prezentovao naređenje Prištinskog korpusa iz avgusta 1998. godine u kojem se navodi da će operacijama u reonu albanske granice "komandovati Zajednička komanda za Kosovo". I pored toga što je na dokumentu njegov potpis i što je naziv "Zajednička komanda" istaknut masnim slovima, Lazarević je ostao pri tvrdnji da takvo telo nije postojalo.

Optuženi objašnjava da su izraz "Zajednička komanda" on i drugi visoki vojni oficiri pogrešno upotrebljavali, jer se radilo "objedinjenoj" komandi vojske i policije koje su ponekad ratovale zajedno, ali svaka po svojoj liniji komandovanja. Tužilac je zato upitao zar nije logičnije da se onda u vojnim naređenjima, od kojih je neka i sam Lazarević potpisao, pominje "objedinjena", a ne "zajednička" komanda. "I ja bih voleo da je tako, jer se u tom slučaju ne bismo nalazili ovde gde jesmo", odgovorio je optuženi.

Dijeljenje sadržaja