Optuženi general Vladimir Lazarević tvrdi da vojska ne samo da je poštovala odredbe međunarodnog humanitarnog prava i Ženevskih konvencija, nego je išla korak dalje, nalažući svojim jedinicama da nipošto ne pucaju na teroriste ako se u njihovoj blizini nalaze civili


Ni posle drugog dana svedočenja u svoju odbranu general Vladimir Lazarević se nije dotakao nijednog incidenta navedenog u optužnici kojom se on i još petorica bivših srpskih zvaničnika terete za progon i ubistva kosovskih Albanaca u vreme NATO intervencije 1999. godine. Branilac ga je danas uglavnom ispitivao o (ne)postojanju Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo, tela preko kojeg je, po optužbi, Slobodan Milošević sprovodio plan o proterivanju albanskih civila, a čiji su članovi osim Lazarevića bila još trojica optuženih – Nikola Šainović i generali Pavković i Lukić.

Kao i mnogi svedoci odbrane pre njega, Lazarević tvrdi da Zajednička komanda nije postojala, ali da se u pojedinim akcijama 1998. godine dešavalo da budu oformljena ad hoc tela koja su "objedinjavala" različite rodove vojske i policije. No, nije se, tvrdi Lazarević, radilo o organu koji je izdavao naređenja, već je samo koordinirao aktivnosti raznorodnih jedinica. Prihvata, doduše, da su pojedinci u vojsci to telo nazivali Zajedničkom komandom, ali nije mogao da se seti ko je uveo u upotrebu taj "pogrešan termin".

Lazarević priznaje da je u avgustu i septembru 1998. godine u Prištini u tri navrata kao načelnik štaba Prištinskog korpusa prisustvovao sastancima tadašnjih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika, koji su u optužnici navedeni kao pripadnici Zajedničke komande. On, međutim, tvrdi da su prisutni samo razmenjivali informacije o situaciji na Kosovu, ali da niko, a naročito ne političari, nije izdavao bilo kakva naređenja vojsci ili policiji. Danas se nije osvrtao na tvrdnju optužbe da je Zajednička komanda funkcionisala i 1999. godine, u vreme kada je on bio komandant Prištinskog korpusa.

Nastojeći da pobije navod optužnice po kojem je Lazarević tolerisao zločine i svojim nečinjenjem doprineo atmosferi nekažnjivosti, odbrana je predočila nekoliko dokumenata iz 1998. godine u kojima komanda Prištinskog korpusa naređuje striktno poštovanje odredaba međunarodnog humanitarnog prava i Ženevskih konvencija. Lazarević kaže da je VJ na Kosovu išla čak i korak dalje, nalažući svojim snagama da nipošto ne otvaraju vatru na teroriste ako se u njihovoj blizini nalaze civili. Mnogi svedoci optužbe su, naprotiv, tvrdili da su svaki put pre ulaska policije albanska sela zasipana nasumičnom artiljerijskom vatrom iz vojnih tenkova, topova i drugog oruđa.

Lazarevićev glavni iskaz biće nastavljen sutra.

Dijeljenje sadržaja