Iako nije iskoristila pravo na uvodnu reč, odbrana Nebojše Pavkovića tokom iskaza prva dva svedoka najavila da će nevinost svog klijenta dokazivati tezama o strahu Albanaca od NATO kao glavnom razlogu za njihov odlazak sa Kosova, nepostojanju Zajedničke komande i nastojanjima optuženog generala da počinioci zločina budu odstranjeni iz VJ


Prvog dana svog dokaznog postupka, odbrana bivšeg komandanta Treće armije Nebojše Pavkovića je izvela dva svedoka – pukovnika Velimira Obradovića i penzionisanog generala Mirka Starčevića. Obradović je rat proveo u Nišu na komandnom mestu Treće armije kao načelnik operativnog centra, a Starčević je u to vreme boravio na Kosovu zajedno sa Pavkovićem, u svojstvu njegovog pomoćnika za moral.

Iako branioci generala Pavkovića nisu iskoristili pravo da na početku svog dokaznog postupaka iznesu uvodnu reč, iskazom svog prvog svedoka su najavili da će, između ostalog, dokazivati da su kosovski Albanci u vreme NATO intervencije bežali u strahu od bombardovanja, a ne pod pritiskom vojske i policije. Nastojeći da ukaže da civili nisu bežali samo sa Kosova, nego iz cele Srbije, Obradović je rekao da je veliki broj stanovnika Niša napustio svoje domove u vreme NATO intervencije. Ipak, na pitanje tužioca da li su i oni, poput albanskih civila, bežali preko granice, svedok odgovara da su se mahom sklanjali u prigradska naselja.

Poput Šainovićeve i Ojdanićeve odbrane, branioci Nebojše Pavkovića dokazuju da Zajednička komanda vojske i policije za Kosovo nije bila komandno telo, nego organ zadužen za "koordinaciju rada snaga bezbednosti". Po optužnici protiv šestorice bivših srpskih zvaničnika Zajednička komanda, čiji je član bio i Pavković, je bila neformalno telo preko kojeg je srpski politički vrh na čelu sa Miloševićem vodio rat na Kosovu i realizovao plan za proterivanje oko 800.000 albanskih civila.

Pukovnik Obradović priznaje da je takav organ postojao, ali da je naziv "Zajednička komanda" nespretno formulisan. "To ime je dao neki tata, ali mi nije jasno zbog čega", kaže svedok i dodaje da su visoki oficiri izraz "Zajednička komanda" upotrebljavali "u pežorativnom smislu". Pošto tvrdi da je taj organ postojao samo od jula do oktobra 1998. godine, tužilac ga je zamolio da naglas pročita deo borbenog izveštaja Treće armije od 29. aprila 1999. godine u kojem se navodi da se "zadaci izvršavaju u duhu zapovesti Zajedničke komande" i za njega nije imao dodatnih pitanja.

Drugi svedok Pavkovićeve odbrane Mirko Starčević kaže da je optuženi sve vreme rata na Kosovu bio posvećen poštovanju međunarodnog ratnog prava. U prilog tome dodaje da je Pavkovićeva sintagma bila: "Humanost na prvom mestu, odgovornost na drugom". Dokazujući da se nije radilo samo o praznoj priči, svedok je rekao da je general Pavković sredinom aprila 1999. godine smenio komandanta i 15 oficira 175. motorizovane brigade kada je čuo da je izvesni Zmajević sa grupom vojnika te jedinice počinio zločin u selu Žegra gde je ubijeno pet civila. "Ne dozvolite da ja ubijem zločinca, neka ga umesto mene kazni sud", navodno je tada rekao Pavković. No, Starčević ne zna da li su, osim Zmajevića, i smenjeni oficiri 175. brigade ikada procesuirani.

Dijeljenje sadržaja