Izvođenje dokaza optužbe o zločinima u Žepi iz jula 1995. godine, na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, nastavljeno svedočenjem opštinskog funkcionera enklave pod zaštitom UN koju su Mladićeve snage okupirale nakon pada Srebrenice


Svedok kome su odobrene zaštitne mere lika ali mu nije dodeljen pseudonim, predstavljen je na sednici zatvorenoj za javnost, a sudije su prihvatile da mu se tokom svedočenja ne pominje ime. On je na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba opisao je da je u Žepi u julu 1995. godine bilo oko 1.200 vojno sposobnih muškaraca od kojih je "oko 600 do 700" bilo naoružano. Potvrdio je da Žepa "nije sasvim demilitarizovana", da je u njoj ostao deo "lakog pešadijskog" naoružanja te da je u drugoj polovini 1994. godine armija BiH, u enklavu dopremala oružje helikopterima.

Avdo Palić komandant Prve žepačke brigade je prema rečima svedoka predvodio napade svoje jedinice na srpske položaje van teritorije enklave. Cilj je, prema njegovim saznanjima, bilo "rasterećenje sarajevskog ratišta" u okviru akcije deblokade Sarajeva.

Dok nije uhapšen 27. jula 1995. i sproveden u zatvor u Rogaticu, svedok je kao član ratnog predsedništva opštine učestvovao na svim pregovorima o "evakuacijij enklave" koje su nakon zauzimanja Srebrenice inicirale Mladićeve snage. Prvi put se sa oficirima VRS, generalom Zdravkom Tolimirom i pukovnikom Rajkom Kršićem sastao 13. jula 1995. zajedno sa drugim predstavnikom lokalnih vlasti Mujom Omanovićem.

"Srebrenica je pala, sad je red na Žepu" bile su, opisao je svedok, reči generala Tolimira koji je objasnio da postoji samo dve mogućnosti – ili "evakuacija celokupnog stanovništva ili vojna akcija na enkalvu". Budući da ratno predsedništvo nije prihvatilo evakuaciju, Žepa je granatirana sve do 19. jula kada je svedok, zajedno sa lekarom iz Žepe Benjaminom Kulovcem, otišao na druge pregovore na istom mestu, ovog puta na poziv generala Ratka Mladića.

Mladić je "izdiktirao uslove" za evakuaciju tražeći ovog puta da vojno sposobni muškarci polože oružje i predaju se snagama Ukrajinskog bataljona UN, da bi kasnije bili razmenjeni za srpske vojnike. Pošto se sa odgovorom "odugovlačilo”, opisao je svedok, napadi na Žepu su nastavljeni sve do 23. jula kada su snage VRS osvojile Brezovu ravan, ključnu tačku za odbranu Žepe.

Svedok je sutradan, ovog puta sam, otišao na Bokšanicu gde ga je dočekao general Mladić, "veoma ljut" i naložio mu da potpiše sporazum o evakuaciji kojim je bio predviđen transport civinog stanovništva do Olova ili Kladnja, na teritoriju pod kontrolom armije BiH i "predaja vojno sposobnih muškaraca radi razmene".

Svedok je potpisao sporazum i 25. jula 1995. počela je evakuacija žena, dece, staraca i ranjenika kojom je koordinirao general Tolimir. Kada je enklavu napustio i poslednji konvoj 27. jula, Mladić je svedoku naložio da zajedno sa predsednikom ratnog predsedništva Mehmedom Hajrićem i još jednim članom Amirom Imamovićem obezbedi predaju vojno sposobnih muškara koji su se krili u šumama oko grada. Iste večeri, međutim, sva trojica su uhapšeni i sprovedeni u zatvor u Rogatici.

Svedok je tamo ostao do januara 1996. godine, kada je prebačen u zatvor Kulu kraj Sarajeva i ubrzo zatim razmenjen. Hajrić i Imamović izvedeni su iz zatvora u Rogatici u avgustu 1995. i nikada više nisu viđeni. Njihova tela identifikovana su prošle godine i sahranjena u Sarajevu.

Dijeljenje sadržaja