Policajac iz Žepe negira tezu odbrane da je do pada enklave 24. jula 1995. godine, kontrola dostavljanja humanitarne pomoći stanovništvu zaštićene zone kao i goriva namenjenog snagama UNPROFOR, bila zapravo u rukama armiije BiH a ne srpskih snaga


Sudije nisu odobrile zaštitne mere svedoku optužbe na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, ali su prihvatile da se tokom svedočenja ne pominje njegovo ime.

Bezimeni svedok, koji je iskaz dao bez zaštite lika, je u septembru 1991. godine u Žepi mobilisan kao rezervni policajac ali od maja 1993. godine - kada je enklava proglašena za zaštićenu zonu - više nije nosio ni uniformu ni oružje. U okviru procesa demilitarizacije pušku je predao UNPROFOR.

Enklava, međutim, nikada nije sasvim demilitarizovana jer su mnogi, kako je potvrdio svedok, zadržali "lično naoružanje, pištolje i puške." Naoružanje predato 1993. godine UNPROFOR je, tvrdi svedok, vratio vlasnicima par dana uoči ofanzive Mladićevih snaga u julu 1995. godine. Uprkos tome snage VRS bile su mnogo nadmoćnije zbog čega se sve, kako je rekao, završilo padom enklave 24. jula 1995. godine. On je tri dana kasnije, u poslednjem konvoju civila i ranjenika, evakuisan iz Žepe.

Uslovi života u enklavi, opisao je svedok, bili su "očajni i nepodnošljivi" zbog hroničnog nedostatka osnovnih životnih namirnica izazvanih blokadom enklave od strane Vojske Republike Srpske (VRS). Tužilac tvdi da je na taj način, kao i stalnim borbenim aktivnostima, sprovođena operativna direktiva broj 7 Vrhovne komande VRS kojom se predviđalo stvaranje uslova “totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života stanovništva Srebrenice i Žepe”.

Direktivu je, prema optužnici, potpisao Radovan Karadžić a sastavio je Radivoj Miletić, u to vreme oficir Glavnog štaba VRS. Njegova odbrana, kao i odbrana generala Milana Gvera, koji se takođe tereti za zločine u Žepi, nastojala je da ukaže da je kontrola dostavljanja humanitarne pomoći stanovništvu enklave kao i goriva namenjenog snagama UNPROFOR, bila zapravo u rukama armije BiH a ne srpskih snaga.

Odbrana takođe sugeriše da je u Žepu krijumčareno i oružje te da su iz enklave organizovani diverzantski napadi na položaje VRS, čime je zloupotrebljavan status zaštićene zone. Da bi tu tezu potkrepio branilac Milana Gvera, britanski advokat Dejvid Džos/David Josse predočio je svedoku niz dokumenata Drinskog korpusa VRS i armije BiH, ali su oni svedoku, kako je tvrdio, bili nepoznati.

Iako je potvrdio da je u Žepi bilo “šverca i nelegalne trgovine” oružjem i gorivom, te da je od kolega policajaca čuo za neke akcije koje su nakon početka ofanzive VRS izvodili van enklave, svedok je ostao pri stavu da su Mladićeve snage u julu 1995. nesumnjivo bile brojnije i bolje naoružane od snaga armije BiH u Žepi.

Na pitanje branioca kako objašnjava da su borci armije BiH “tako dugo odolevali napadima srpskih snaga ako su one bile toliko nadmoćne” svedok je rekao da se radilo o “borbi za opstanak, goli život njihov i njihovih porodica” te da su “morali dati sve od sebe”. Na kraju u tome nisu uspeli, Žepa je pala i svi su je napustili, zaključio je svedok.

Dijeljenje sadržaja