Zbog vremenskih ograničenja koje su mu nametnule sudije, tužilaštvo će reorganizovati svoj dokazni postupak tako što će prioritet dati međunarodnim svedocima, takozvanim "insajderima", odnosno ljudima iz užeg kruga oko optuženog, kao i svedocima koji povezuju Miloševića sa konkretnim zločinima iz optužnice. Svedoci o "bazi zločina", odnosno žrtve, će davati pismene izjave o tome šta su doživeli ili videli

Veće koje sudi Slobodanu Miloševiću naložilo je tužilaštvu da dokazni postupak po sve tri optužnice - za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini - mora da završi do 10. aprila sledeće godine.

Tužilaštvo smatra da je Raspravno veće, određivanjem uskog vremenskog okvira za prezentaciju dokaza u tako kompleksnom slučaju kao što je Miloševićev, "kastriralo" dokazni postupak i povredilo pravo optužbe na pošteno suđenje. Tvrdeći da mu se takvim striktnim ograničenjem nanosi "nepopravljiva šteta", tužilaštvo je podnelo zahtev da mu se odobri žalba. O opravdanosti tog zahteva izjasniće se narednih dana panel trojice sudija Žalbenog veća.

U međuvremenu, dok se ne vidi kakva će biti sudbina njegovog zahteva i eventualne žalbe, tužilaštvo je odlučilo da "reorganizuje" dokazni postupak kako bi bilo u stanju da u zadatom roku prezentira što je moguće više dokaza.

U nastavku dokaznog postupka, najavio je na današnjoj raspravi koordinator tima optužbe Džefri Najs/Geoffrey Nice, tužilaštvo će dati prioritet trima kategorijama svedoka. To su, prvo, predstavnici međunarodne zajednice koji su u protekloj deceniji bili angažovani na prostorima bivše Jugoslavije i imali kontakte sa optuženim ili drugim akterima krize. Slede, zatim, takozvani "insajderi", to jest osobe koje su bile u užem krugu oko optuženog i koje raspolažu informacijama iz prve ruke o njegovom uticaju i delovanju. Treću kategoriju čine svedoci koji optuženog mogu da povežu sa konkretnim događajima ili pojavama relevantnim za period i zločine opisane u optužnicama.

U dosadašnje toku dokaznog postupka po optužnici za Kosovo dominirali su svedoci koji su govorili o "bazi zločina", to jest žrtve i očevidci koji su pred sudom ispričali kroz kakva su stradanja prošli oni i njihovi najbliži. Ova kategorija svedoka će, po svemu sudeći, biti najviše pogođena strogim vremenskim okvirom koji su sudije nametnule tužilaštvu.

"Dokle od deluje pod vremenskim ograničenjem" - rekao je danas Džefri Najs - "tužilaštvo će nastojati da se svedočenja o bazi zločina daju u vidu pismenih izjava." U tom slučaju, žrtve i očevidci zločina ne bi pred sudom svedočili o tome šta im se dogodilo ili šta su videli - a što je opisano u pismenoj izjavi priloženoj veću - već bi se samo podvrgavale protiv-ispitivanju od strane optuženog.

Za razliku od dokaznog postupka po optužnici za Kosovo, koji je započet svedočenjima žrtava i očevidaca, dokazni postupci po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu će, najavio je Najs, početi već pomenuti "prioritetnim svedocima", dok će žrtve i očevidci biti ostavljeni za kasniju fazu postupka.

Tužilac Najs je danas nagovestio još nekoliko mera s kojima će optužba nastojati da ubrza dokazni postupak, kako bi se uklopila u okvir koji su joj odredile sudije. Milošević se tome usprotivio, tvrdeći da optužba na taj način pokušava da "prikrije slabosti" koje su, po njemu, "ispoljili dosadašnji svedoci." Najavu tužioca da će sledeće sedmice predložiti svedočenje istražitelja koji sproveo istragu o ubistvu 45 kosovskih Albanaca u selu Račak, Milošević je nazvao "glavnom prevarom" kojom tužilaštvo, kako je rekao, pokušava da "navodni zločin dokazuje iskazom njegovih sopstvenih činovnika."

Tužilaštvo je, inače, najavilo da će - ukoliko sudije ne odobre svedočenje ovog istražitelja - problem takozvanih "sumarizirajućih svedoka" izneti pred Žalbeno veće, budući da u pogledu takvih svedočenja postoji različita praksa u Tribunalu.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja