Sve češći pozivi javnosti da se razmotri pitanje odgovornosti SAD zbog neučestvovanja u sprečavanju pogroma stanovništva Srebrenice, 1995. godine - Vašington post: Kongres i administracija nikad nisu odgovorili na pitanje zašto su SAD ostale samo pasivni posmatrač masovnog ubistva u Srebrenici

Tokom vikenda, u koloni demonstranata svih mogućih boja koji su kružili oko sedišta MMF i Svetske banke, viđeno je i nekoliko žena u crnini sa transparentima na kojima je pisalo "Setite se Srebrenice". Taj njihov protest ostao je, uglavnom, nezapažen, ali to teško da će biti i sa inicijativom kongresnog Komiteta za međunarodne odnose koji, kako se saznaje, priprema raspravu o odgovornosti Klintonove/Clinton administracije zbog nepreduzimanja "potrebnih mera" da bi se sprečio pogrom bošnjačkog stanovništva Srebrenice, jula 1995. godine, pred kraj rata u Bosni i Hercegovini.

Povod za ovo angažovanje kongresnog Predstavničkog doma (koji kontrolišu republikanci) predstavlja deo stalne kampanje da se, kad god je to moguće – a naročito u sadašnjoj fazi priprema za novembarske izbore za Kongres - dezavuiše prethodna demokratska administracija. A, konkretan povod za korišćenje i "slučaja Srebrenica" u te svrhe donela su sve prisutnija reagovanja u javnosti na prošlonedeljnu senzaciju iz Holandije, gde je po prvi put u istoriji, kako je konstatovano u jednoj TV debati, "jedna zapadna, demokratska vlada podnela ostavku zbog toga što je bila pasivni posmatrač genocida koji su oružane snage bosanskih Srba sprovele nad muslimanskim stanovništvom Srebrenice".

Koliki je stepen posredne i neposredne odgovornosti za srebreničku tragediju tadašnje vlade SAD, koja je bila jedan od predlagača rezolucije Saveta bezbednosti o pretvaranju Srebrenice u "zonu bezbednosti" koju će štititi međunarodne snage? "Visoki predstavnici Klintonove administracije bili su svesni opasnosti napada srpskih snaga na Srebrenicu i ostale "bezbednosne zone" u Bosni", kaže tim povodom Samanta Pauer/Samantha Power, autor knjige "Amerika i godine genocida". "Štaviše, neki od njih privatno su izražavali nadu da će teritorija koju su držali Muslimani potpuno pasti u srpske ruke, jer bi to, kako su računali, olakšalo podelu Bosne, čemu se težilo u nekim krugovima".

Raspoloživi dokumenti iz otvorenih vašingtonskih arhiva pokazuju da su tih presudnih julskih dana 1995. nadležni u Stejt departmentu, Pentagonu i Kongresu bile upoznati sa činjenicom da je, pod komandom generala Mladića, u Srebrenici počelo izdvajanje muškog stanovništva, kao i da je pripadnicima holandskih snaga iz sastava UN bilo onemogućeno da nadgledaju njihovu navodnu evakuaciju. U Vašington su tih dana stizali pozivi iz Sarajeva da se avijacija NATO angažuje u sprečavanju Mladićevog masakra, a u jednoj informaciji, od 19. jula 1995, tadašnjeg pomoćnika državnog sekretara za ljudska prava Džona Šataka/John Shatuck govori se o "verodostojnim izveštajima o masovnim pogubljenjima muškog stanovništva i kidnapovanju i silovanju bošnjačkih žena u području Srebrenice". I pored svega toga, na brifinzima u Stejt departmentu saopštavalo se tih dana domaćim i stranim novinarima da SAD nemaju "odlučujuću ulogu" u traženom reagovanju na zločine u Srebrenici.

"Posle masakra u Srebrenici, ni Klintonova administracija ni Kongres nisu se više bavili tim slučajem. Pojedini članovi Senata - Džozef Bajden/Joseph Biden, Bob Dol/Dole, Džozef Liberman Džon Mekejn/John McCain i ostali - zauzimali su principijelan stav tokom bosanskog rata i tražili američku intervenciju. Ali, Kongres nikad nije doveo funkcionere iz Klintonove administracije na Kapitol hil/Capitol Hill da javno odgovore na pitanje zašto su SAD ostale samo pasivni posmatrač masovnog ubistva u Srebrenici", piše tim povodom Vašington post/Washington Post, u reagovanju na ostavku holandske vlade. "Kad su UN, 1998, vodile istragu o Srebrenici, istražitelji navode da nadležni iz Klintonove administracije uopšte nisu odgovarali na njihove telefonske pozive. Uspevali su da stupe u kontakt samo sa funkcionerima najnižeg ili nešto višeg nivoa - od kojih, praktično, ništa nije moglo da se sazna. Holandski istražitelji, koji su pripremali izveštaj o Srebrenici, takođe se žale da su u Vašingtonu bili suočeni sa istovetnim zidom ćutanja".

Pozivajući Bušovu administraciju da se, najzad, prekine ta zavera ćutanja i da SAD ponesu svoj deo odgovornosti za masakr u Srebrenici, Vašington post zaključuje : "Sledeći primer Holanđana i utvrđujući činjenice kako su i zašto SAD odlučile da okrenu glavu od najvećeg genocida u Evropi u poslednjih 50 godina, Bušova administracija ima sad jedinstvenu priliku da se osvrne unatrag - kako bi mogla da krene napred. Holandija je počela da se preispituje jer su njeni vojnici bili na licu mesta u Srebrenici. Za Ameriku, tadašnja udaljenost od mesta zločina ne predstavlja alibi - već razlog za stid".

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja