Mada priznaje da je u SDS bilo "ekstrema koji su mislili 'neka to bude dobro Srbima, a ostalima kako bude'...", Momčilo Krajišnik na početku svedočenja u svoju odbranu tvrdi da je apsolutna većina u rukovodstvu bila na liniji koju je on zastupao: "treba raditi pravilno i tako štititi interese svih."


Nakon prvih višestranačkih izbora u BiH 1990. godine je, prema Momčilu Krajišniku, "bilo pravilo da predstavnici stranaka na vlasti smatraju da svako treba da štiti svoj narod: SDS Srbe, SDA Muslimane a HDZ Hrvate." Krajišnik je, međutim, takva shvatanja smatrao "pogubnim" i verovao je da "treba raditi pravilno i tako štititi interese svih." Tu liniju je, tvrdi on, zastupala "apsolutna većina u rukovodstvu SDS", mada je i među njima bilo "ekstrema koji su mislili 'neka to bude dobro Srbima, a ostalima kako bude'..."

Tako je glasila poenta prvog sata svedočenja Momčila Krajišnika, započetog danas nakon višemesečnih priprema i brojnih odlaganja. Pošto je optuženi položio zakletvu, branilac Nikolas Stjuart/Nicholas Stewart je prošao kroz 44 paragrafa pisane izjave u kojoj se opisuju biografija i radna i politička karijera Momčila Krajišnika, od rođenja 1945. do hapšenja i prebacivanja u Hag 2000. godine. U toj se izjavi, pored ostalog, opisuje kako je u novembru 1991. Krajišnik neplanirano postao predsednik Skupštine BiH. Pošto je u podeli funkcija među nacionalnim strankama to mesto pripalo SDS, na sastanku poslaničkog kluba neki su predlagali Milana Trbojevića iz Sarajeva, drugi su tražili da to bude neko od poslanika iz Bosanske Krajine, a pomirio ih je Karadžić kandidujući "Krajišnika iz Sarajeva."

Prema jučerašnjem nalogu Pretresnog veća, Krajišnikovo svedočenje može da traje najviše sedam nedelja i treba da se završi najkasnije 13. juna. Tokom trajanja svedočenja, Krajišnik neće moći ni fizički ni telefonom da kontaktira sa svojim braniocima, osim ako mu to veće ne odobri na njegov zahtev.

Po završetku Krajišnikovog svedočenja veće će možda pozvati četvoricu svojih svedoka, čija su imena bila na spiskovima svedoka optužbe i odbrane, ali ih strane nisu pozvale. Njihov identitet nije javno saopšten, ali je rečeno da se radi o ličnostima koje su u vreme na koje se odnosi optužnica za genocid i druge ratne zločine u BiH (1991. i 1992. godina) bili na visokim položajima.

Završni podnesci strana, prema jučerašnjem nalogu veća, moraju da budu predati 11 dana po okončanju dokaznog postupka, a najkasnije do 14. jula. Završne reči biće održane sredinom avgusta, a veće će, kako je najavilo, presudu doneti najkasnije do 29. septembra 2006. godine.

Dijeljenje sadržaja