Beograd, prema holandskom advokatu Van den Bisenu, zameniku pravnog zastupnika BiH, nije odgovoran zato što je "pomagao i podržavao bosanske Srbe", već zato što je bio "stariji partner" u zajedničkom poduhvatu i savezništvu sa Palama, čiji su lideri ostvarivali političke smernice iz Beograda


Odgovornost Beograda za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini, prema holandskom advokatu Van den Bisenu/Biesenu, zameniku glavnog zastupnika BiH, ne proizlazi iz puke finansijske i druge podrške koju je tadašnja SRJ pružala bosanskim Srbima.

"Podrška nije prava reč" za odnos Beograda i bosanskih Srba, smatra Van Bisen. Po njemu, radilo se o zajedničkom poduhvatu, partnerstvu, kolektivnom naporu i savezništvu u kojem je Beograd sve vreme imao glavnu ulogu i bio "stariji partner."

SR Jugoslavija je, rekao je Van den Bisen u uvodnom, opštem osvrtu na slučaj o kojem se raspravlja pred Međunarodnim sudom pravde, odgovorna za genocid u BiH zato što je vodila "projekat potpunog ili delimičnog uništavanja nesrpskih etničkih grupa", sa ciljem stvaranja jedinstvene države za sve Srbe. Propagandna parola o Miloševiću kao "spasitelju nacije" koji će obezbediti da svi Srbi žive u jednoj državi je prema Van den Bisenu "pretvorena u program akcije".

U prilog tezi da je Beograd direktno vodio rat u BiH Van den Bisen je citirao deo Mladićevog izveštaja o borbenoj gotovosti VRS u 1992. godini. Mladić kaže: "Vodili smo samostalne i združene borbene operacije u skladu sa jedinstvenom koncepcijom i planom." Ukazujući da se sve zaista i odvijalo u skladu sa "jedinstvenim planom", Van den Bisen je istakao da plan o kojem govori Mladić "sasvim izvesno nije bio plan koji su lideri samoproglašene Republike Srpske smislili 20. maja 1992., dan nakon navodnog povlačenja JNA." Po njemu, Mladić tu jednostavno govori o "političkim smernicama Beograda koje su nakon maja 1992. sprovodili lideri na Palama."

U naredna dva i po meseca pravni zastupnici BiH će, iskazima svedoka-eksperata i drugim dokazima, nastojati da dokaže da je “koncept velike Srbije, osim promene granica, promovisao i koncept genocida”. Da li je u Bosni bilo 100 ili 200 hiljada žrtava prema Van den Bisenu nije relevantno ni sa pravnog ni sa moralnog stanovišta jer Konvencija o genocidu podrazumeva mnogo više od ubijanja. “U Bosni je bilo silovanja, logora, mučenja, mnogo raseljenih i izbeglih nesrba, čiji su verski spomenici i kulturna baština sistematski uništavani iako to nije bio deo oružanog sukoba”, istako je Van den Bisen u svom opštem osvrtu na slučaj "BiH protiv SCG."

Dok se u Međunarodnom sudu pravde prvi put u istoriji raspravljalo o odgovornosti neke države za genocid, ispred haške Palate mira je oko dve stotine ljudi, uglavnom predstavnika udruženja srebreničkih žrtava, protestovalo noseći transparente sa natpisima "Srebrenica sramota Evrope" i imenima 8.106 srebreničkih žrtava.

Dijeljenje sadržaja